Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1385/14 од 20.11.2014. године усвојене су жалбе бранилаца окривљеног Л.Н., па је преиначена првостепена пресуда само у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је Апелациони суд у Београду окривљеном Л.Н. због кривичног дела из члана 246а став 1. КЗ изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се она неће извршити ако окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело док су жалбе браниоца окривљеног Л.Н. у преосталом делу као и жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног М.Д. у целости одбијене као неосноване а првостепена пресуда у непреиначеном делу, потврђена.

Против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К бр. 4237/10 од 01.04.2014. године и Апелационог суда у Београду Кж1 1385/14 од 20.11.2014. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.Д., адв. Т.М., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине обе нижестепене пресуде и предмет врати суду на поновно одлучивање, пред потпуно новим и измењеним већем.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. и 487. ЗКП-а одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Д., адв. Т.М. је недозвољен.

У захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног М.Д. као разлог подношења захтева наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а и то конкретно како то из образложења захтева произилази битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП-а, због којег је подношење захтева дозвољено. Међутим, исти разлог бранилац окривљеног образлаже тако што истиче да се првостепена пресуда заснива на „промењеним“ исказима оптужених и сведока Г.Б., те да током поступка суд није утврдио „улогу“ окривљеног Л.Н., место где се исти критичном приликом налазио, те ко је окривљеног М.Д. повезао са НН лицем и да ли је исти опојну дрогу – м. куповао за личну употребу. Овим разлозима бранилац практично указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцену доказа дату у правноснажној пресуди, а што не представља дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека.

Наиме одредбом члана 484. ЗКП-а, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП-а).

Када се захтев подноси због повреде закона (члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП-а), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а.

Обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Како бранилац окривљеног М.Д. у конкретном случају само формално означава повреду закона због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено, а суштински образлаже недозвољен разлог - погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцену доказа, то је Врховни касациони суд исти на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП-а, одбацио као недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи и повреду закона из члана 439. ЗКП-а, али исту не конректизује односно не означава о којој тачно повреди закона се ради већ исту образлаже као погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због чега је Врховни касациони суд захтев браниоца и у том делу одбацио као недозвољен.

Надаље, у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног се као разлог подношења захтева истиче и повреда одредбе члана 441. ЗКП-а, коју бранилац окривљеног уопште не образлаже, па је Врховни касациони суд и у том делу захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Као разлог подношења захтева бранилац окривљеног наводи и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачке 2) и 3) ЗКП-а и повреду члана 440. ЗКП-а.

Међутим, истакнути разлози по налажењу Врховног касационог суда не представљају дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека јер не спадају у законске разлоге наведене у члану 485. став 4. ЗКП-а, у којој су таксативно набројани разлози због којих би окривљени као овлашћено лице могао поднети захтев за заштиту законитости, па је Врховни касациони суд и у том делу захтев браниоца окривљеног М.Д., оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, поступајући на основу члана 485. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                           Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                            Веско Крстајић,с.р.