Истом пресудом окривљени је обавезан да Основном суду у Крагујевцу на име паушала плати износ од 5.000,0 динара, а на име трошкова кривичног поступка износ од 150.324,05 динара, те оштећеној ББ на име заступања од стране пуномоћника износ од 49.500,00 динара, све у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док ће о осталим трошковима кривичног поступка суд одлучити посебним решењем, а оштећена ББ је ради остваривања имовинскоправног захтева, упућена на парницу.

Пресудом Вишег суда у Каргујевцу Кж1 497/24 од 31.12.2024. године делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца ОЈТ у Крагујевцу преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу К 669/24 од 17.09.2024. године, у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је сходно одредби члана 60. и 67. Кривичног законика, задржана као правилно утврђена казна затвора у трајању од 10 (десет) месеци за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 5. Кривичног законика за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом и опозвана условна осуда изречена окривљеном АА пресудом Основног суда у Крагујевцу К 878/23 од 12.01.2024. године, правноснажна дана 11.06.2024. године, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика, за које је том пресудом оглашен кривим и осуђен на казну затвора, па је казна из те пресуде, у трајању од 10 (десет) месеци узета као утврђена, и окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, коју ће издржати по правноснажности пресуде, у заводу за издржавање кривичних санкција, док су, жалба јавног тужиоца у преосталом делу, као и жалба браниоца окривљеног, одбијене као неосноване и првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Матија Милошевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, док из образложења произилази да је исти поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијане пресуде, тако што ће навести да се окривљени ослобађа због кривичног дела из члана 340а Кривичног законика.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Као разлог подношења захтева за заштиту законитости, бранилац окривљеног АА истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, међутим из навода изнетих у образложењу захтева произилази да је исти поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП. У вези са тим бранилац указује да суд није одлучио о кривичном делу кршење забране утврђене мером безбедности из члана 340а Кривичног законика, које је окривљеном оптужним актом ОЈТ у Крагујевцу Кто 528/24 од 27.08.2024. године такође стављено на терет, па је нејасно да ли је окривљени осуђен и због тог кривичног дела или је за то дело ослобођен од оптужбе.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости, Врховни суд оцењује као неосноване, из следећих разлога:

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП постоји уколико пресудом није потпуно решен предмет оптужбе, при чему се о непотпуно решеном предмету оптужбе може говорити само у ситуацији када суд уопште није донео одлуку о некој тачки оптужбе.

Према налажењу Врховног суда, правноснажном пресудом у потпуности је решен предмет оптужбе. Ово стога, што суд, радње извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 5. Кривичног законика и кривичног дела кршење забране утврђене мером безбедности из члана 340а Кривичног законика, која су окривљеном оптужним актом ОЈТ у Крагујевцу Кто 528/24 од 27.08.2024. године стављена на терет, правно квалификовао као једно кривично дело из члана 194. став 5. Кривичног законика, на шта је, обзиром да није везан правном квалификацијом из оптужног акта јавног тужиоца, овлашћен сходно одредби члана 420. став2. ЗКП. При томе, из чињеничног описа наведеног у изреци пресуде, утврђује се да исти обухвата радње извршења оба кривична дела, за које радње је суд правилно оценио да се ради о привидном идеалном стицају, имајући у виду да је начин извршења идентичан за оба кривична дела и да је лакше кривично дело, у овом случају кривично дело из члана 340а Кривичног законика конзумирано у теже кривично дело – из члана 194. став 5. Кривичног законика, за које га је и огласио кривим правноснажном пресудом, па како је бранилац окривљеног, исте наводе истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а приликом другостепеног одлучивања, суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на странама 3., 4., 5.и 6., образложења пресуде, дао јасне и довољне разлоге, то наведене разлоге у свему прихвата и Врховни суд, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић