Бранилац окривљених - адвокат Срђан Миловановић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажног решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, Кв По4 114/21 од 07.10.2021. године због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, у вези члана 70. став 1. тачка 1), 261. став 2. тачка 7), 262. став 1 и 2., 265. и члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијано решење Вишег суда у Београду, у другом ставу у коме је одбијен захтев за накнаду трошкова преко досуђеног износа и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Наиме, бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости у образложењу повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП наводи да је суд две жалбе браниоца од 30.07.2021. године и 07.09.2021. године, на решења о трошковима које је донело ВЈТ у Београду третирао као „остале поднеске“ предвиђене Тарифником број 4., а по ставу браниоца исте су сачињене ради остваривања права и интереса окривљених у поступку и њихова висина одређена је Тарифником број 5. важеће Адвокатске тарифе који се односи на састав правног лека.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани. Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана 261. ЗКП наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено за које поднеске адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50 % награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку. Тарифним бројем 5. у ставу 1. наведене Тарифе прописано је и означено за састављање којих правних лекова адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док су ставом 2. тог тарифног броја означени правни лекови за чије састављање адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100%.

У Тарифи за кривични поступак – Тарифни број 5. таксативно су набројани правни лекови за које се признаје накнада и то да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање: жалбе против решења о задржавању, жалбе против решења о одређивању или продужењу притвора, жалбе против решења о спровођењу истраге, приговоре на оптужницу, одговора на жалбу, жалбе оштећеног, одговора на захтев за понављање кривичног поступка и молбе за помиловање, односно да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100% за састављање: жалбе против пресуде, жалбе против решења којим се изриче мера безбедности или васпитна мера, жалбе против решења о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, захтева за понављање кривичног поступка и предлога за подизање захтева за заштиту законитости.

Дакле, награда за састављање жалбе на решење о трошковима поступка није предвиђена Тарифним бројем 5. став 1. и 2., а како то наводи бранилац окривљених у поднетом захтеву, већ се жалба има третирати као „остали поднесци“ у кривичном поступку, сходно ставу 2. Тарифног броја 4., за чије састављање адвокату припада 50 % награде из Тарифног броја 1, а како то правилно закључује нижестепени суд у побијаном решењу.

У преосталом делу образложења повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП бранилац окривљених наводи да је погрешан закључак Вишег суда у Београду да је неоснован захтев браниоца за накнаду трошкова за приступ на неодржана саслушања заказана за дане од 29.03.2018. годние и 04.06.2018. године пред Трећим ОЈТ У Београду. Поред наведеног у захтеву се наводи да суд није одлучио о свим захтевима одбране односно о захтеву одбране за накнаду трошкова, на име одбране окривљеног ГГ у Полицијској станици Сурчин дана 25.09.2017. године.

Ови наводи браниоца окривљених у битном представљају оспоравање чињеничног стања утврђеног у правноснажном решењу, а што није дозвољени разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, односно његовог браниоца, те се стога Врховни касациони суд није упуштао у оцену ових навода.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним решењем није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца АА, ББ, ВВ и ГГ - адвоката Срђана Миловановића, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљених одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић