Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 220/2014
20.03.2014. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Г.Ш., због два кривична дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окр. Г.Ш., поднетом против правноснажне пресуде Основног суда у Ужицу К. 416/13 од 14.10.2013. године, у седници већа одржаној 20.03.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окр.Г.Ш., поднет против правноснажне пресуде Основног суда у Ужицу К. 416/13 од 14.10.2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ужицу К. 416/13 од 14.10.2013. године окр.Г.Ш., оглашен је кривим због два кривична дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ за која дела су му утврђене новчане казне у износу од по 40.000,00 динара, па је осуђен на јединствену новчану казну у одређеном износу од 80.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 60 дана по правноснажности пресуде, а уколико казну не плати у остављеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим што казна затвора не може бити дужа од шест месеци.
Одлучујући о жалби окривљеног, Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж1 5442/13 од 20.12.2013. године одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.
Окр. Г.Ш. поднео је захтев за заштиту законитости против пресуде Основног суда у Ужицу К. 416/13 од 14.10.2013. године без навођења законског разлога и без конкретног предлога у погледу одлуке Врховног касационог суда по поднетом захтеву.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Окр. Г.Ш. захтев за заштиту законитости поднео је лично а не преко браниоца, како је то изричито прописано одредбом члана 483. став 3. ЗКП, па је његов захтев, у смислу наведене законске одредбе, недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.