Пресудом Апелационог суда у Нишу 20Кж1 2777/13 од 29.01.2014. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног П.И., а пресуда Основног суда у Врању К бр. 1002/12 од 13.05.2013. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног П.И., адв. Р.Ф., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП-а, те повреде Уставом зајемченог права на правично суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, преиначи обе нижестепене пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или пак да исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Такође, предлаже да трошкови одбране окривљеног од стране изабраног браниоца као и трошкови на име писања захтева за заштиту законитости, падну на терет буџетских средстава Републике Србије, према важећој Адвокатској Тарифи у моменту пресуђења.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног П.И., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП-а може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП-а, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Иако бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП-а, при чему не опредељује конкретно ни једну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП-а, из образложења захтева и навода да је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, да пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, да су дати разлози потпуно нејасни и у знатној мери противречни а да о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, произилази да бранилац указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП-а, док из навода о погрешној оцени исказа сведока - очевидаца критичног догађаја, оштећеног, те налаза и мишљења вештака саобраћајне струке, на основу којих је утврђена одлучна чињеница да је окривљени извршилац предметних кривичних дела, указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама, које као и напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП-а нису предвиђене као дозвољен законски основ за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног односно његовог браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП-а, па је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Надаље, према одредби члана 485. став 1. тачка 3. ЗКП-а, захтев за заштиту законитости може се поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређено или ускраћено људско право и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 484. ЗКП-а прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2. и 3. овог Законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 3. прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако нема прописани садржај (члан 484).

Како је бранилац окривљеног поднео захтев за заштиту законитости и због повреде уставом зајемченог права на правично суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, што би указивало на одредбу члана 485. став 1. тачка 3. ЗКП-а као разлог за подношење захтева за заштиту законитости уз који није ни доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права којом су утврђене ове повреде људских права и слобода окривљеног, то поднети захтев нема прописани садржај, због чега је и у том делу на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 3. у вези члана 484. ЗКП-а, одбачен.

С`тога је Врховни касациони суд са изнетих разлога а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП-а и члана 487. став 1. тачка 3. у вези члана 484. ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                      Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                      Невенка Важић, с.р.