Кзз 233/2024 одбија се ззз; 439 тач.2 зкп у вези 55а кз

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 233/2024
14.03.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић, Гордане Којић и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ненада Марковића и др., због кривичног дела разбојничка крађа у саизвршилаштву из члана 205. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Марковића, адвоката Игора Петровића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К 40/22 од 10.07.2023. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 600/23 од 24.10.2023. године, у седници већа одржаној дана 14.03.2024. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Марковића, адвоката Игора Петровића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К 40/22 од 10.07.2023. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 600/23 од 24.10.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Јагодини К 40/22 од 10.07.2023. године окривљени Александар Недељковић и Ненад Марковић оглашени су кривим због кривичног дела разбојничка крађа у саизвршилаштву из члана 205. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, за које је окривљени Александар Недељковић осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, коју ће издржати по правноснажности пресуде, а у коју му се урачунава време проведено у притвору, а окривљени Ненад Марковић на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, коју ће издржати по правноснажности пресуде, када буде лишен слободе.

Истом пресудом окривљени су обавезани да плате на име паушала износ од по 10.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као и трошкове кривичног поступка настале пред судом и ВЈТ у Јагодини, о чијој ће висини бити одлучено накнадно посебним решењем, док је оштећени АА ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 600/23 од 24.10.2023. године, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца ВЈТ у Јагодини, преиначена је пресуда Вишег суда у Јагодини К 40/22 од 10.07.2023. године, у погледу одлуке о казни, у односу на окривљеног Ненада Марковића, па је исти, због кривичног дела разбојничка крађа у саизвршилаштву из члана 205. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осуђен на казну затвора у трајању од 9 (девет) година и 1 (један) месец, док су жалба јавног тужиоца у преосталом делу, као и жалбе бранилаца окривљених Ненада Марковића одбијене као неосноване, а првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Ненада Марковића, адвокат Игор Петровић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан и преиначи правноснажне пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновно суђење.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Марковића, је неоснован.

Бранилац окривљеног Ненада Марковића, као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. Међутим, бранилац у захтеву наводи да је другостепеном пресудом повређен закон на штету окривљеног из разлога што нису били испуњени услови за примену члана 55а Кривичног законика, о вишеструком поврату, коју одредбу је другостепени суд применио када је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о кривичној санкцији, у односу на окривљеног Ненада Марковића.

Изнети наводи захтева који по оцени Врховног суда, представљају повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а Кривичног законика, оцењени су неоснованим.

Према стању у списима, окривљени Ненад Марковић је, пре извршења кривичног дела за које је осуђен пресудама које се побијају захтевом за заштиту законитости, три пута осуђен због кривичних дела из члана 204. Кривичног законика, којu је могуће извршити само са умишљајем, на казне затвора од најмање једне године, а од отпуштања окривљеног са издржавања изречене казне затвора до извршења новог кривичног дела није протекло 5 година, пa су се, по оцени Врховног суда, а супротно наводима браниоца окривљеног,у конкретном случају стекли услови за примену одредбе члана 55а Кривичног законика о вишеструком поврату, коју одредбу је првостепени суд приликом доношења своје одлуке пропустио да примени.

Одлучујући по жалби јавног тужиоца изјављеној против првостепене пресуде, другостепени суд је применио одредбу члана 55а Кривичног законика и окривљеног осудио на строжу казну, у трајању од девет година и једног месеца, правилно ценећи испуњеност услова за примену одредби које се односе на вишеструки поврат из члана 55а Кривичног законика. Другостепени суд је у образложењу пресуде Кж1 600/23 од 24.10.2023. године, дао јасне и довољне разлоге за свој став да су у конкретној ситуацији приликом одмеравања казне окривљеном, била испуњена оба, кумулативно прописана услова из члана 55а Кривичног законика за примену одредбе о вишеструком поврату (страна 3., други, трећи, четврти и пети став и страна 4. први став образложења другостепене одлуке), које разлоге Врховни суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Околност на коју указује бранилац у поднетом захтеву - да су казне на које је окривљени раније осуђен, спојене кроз поступак изрицања јединствене казне, није од утицаја на закључак да је окривљени осуђиван више пута, с обзиром да се ради само о посебном поступку изрицања јединствене казне затвора, на основу више изречених осуда, па се у тој ситуацији окривљени сматра лицем које је више пута осуђивано, у смислу примене одредбе члана 55а Кривичног законика. Због тога је неоснована тврдња браниоца да окривљени није најмање два пута осуђиван, чиме би била повређена одредба члана 55а Кривичног законика, како се у захтеву за заштиту законитости наводи за кривично дело учињено са умишљајем за које је осуђен на казне затвора.

Поред овога, у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног указује да је приликом доношења одлуке, другостепени суд само извршио увид у извод из казнене евиденције за окривљеног Ненада Марковића, из чега је само могао утврдити висину казне на коју је окривљени осуђен. На овај начин, по оцени Врховног суда, бранилац полемише са утврђеним чињеничничним стањем, што представља повреду одредбе члана 440. ЗКП.

У осталом делу захтева бранилац истиче да се другостепени суд није изјаснио на жалбене наводе који се тичу испитивања сведока предложених у поступку пред првостепеним судом. Овим наводима, бранилац окривљеног, по оцени Врховног суда, указује на повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП.

Међутим, како повреде одредби чланова 440. и 460. став 1. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца, то се Врховни суд није упуштао у разматрање и оцену изнетих навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Марковића.

Из наведених разлога, налазећи да правноснажним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Марковића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић