.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 243/2016
24.03.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљног В.М., због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Б.М., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1370/15 од 26.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 24.03.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1370/15 од 26.11.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу К 22/14 од 28.05.2015. године, окривљени В.М. оглашен је кривим и то због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца, због кривичног дела омогућавање уживања опојних дрога из члана 247. став 1. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од пет месеци и кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 6. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од пет месеци, па му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од једне године и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од три године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета из члана 87. КЗ у вези члана 246. став 7. КЗ и то опојне дроге марихуане, семенки индијске конопље у количинама и у паковањима ближе описаним у изреци побијане пресуде, дробилице од метала сиве боје и једне вагице од пластике црне боје. Окривљени В.М., обавезан је да плати суду трошкове кривичног поступка и то на име паушала износ од 3.000,00 динара, а на име осталих трошкова кривичног поступка износ од 32.000,00 динара, а све у року од 30 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1370/15 од 26.11.2015. године, делимичним усвајањем жалби Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, преиначена је првостепена пресуда, само у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је другостепени суд окривљеном за кривична дела за која је оглашен кривим првостепеном пресудом, задржао као правилно утврђене казне затвора и то за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, казну затвора у трајању од четири месеца, за кривично дело омогућавање уживања опојних дрога из члана 247. став 1. КЗ, казну затвора у трајању од пет месеци и за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 6. КЗ, казну затвора у трајању од пет месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од једне године, у коју се урачунава време проведено у притвору од 23.10.2012. године до 26.10.2012. године, док је жалба Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу у осталом делу одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
Против наведене пресуде Апелационог суда у Крагујевцу, бранилац окривљеног В.М., адвокат Б.М., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде Закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, и члана 243. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји и укине другостепену пресуду, а предмет врати Апелационом суду у Крагујевцу на поновно одлучивање и нареди да се извршење правноснажне пресуде одложи односно прекине у смислу члана 488. став 3. ЗКП.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. ст.3. и 4) учињених у првостепеном и жалбеном поступку, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.
Из списа предмета се утврђује да окривљени В.М. није користио редовни правни лек, односно није изјавио жалбу против првостепене пресуде, а што, сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП, представља један од услова под којима окривљени може поднети захтев за заштиту законитости.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М. оценио недозвољеним и на основу члана 487. став 1. тачка 2) одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
