Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 259/2023
14.03.2023. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Мирољуба Томића, Татјане Вуковић, Биљане Синановић и Милене Рашић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Ненада Маљковића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 201/22 од 12.08.2022. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 156/22 од 03.11.2022. године, у седници већа одржаној дана 14.03.2023. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ненада Маљковића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 201/22 од 12.08.2022. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 156/22 од 03.11.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини К 201/22 од 12.08.2022. године окривљени АА, оглашен је кривим због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од десет месеци у коју се урачунава време проведено у притвору од 22.06.2020. године до 30.06.2020. године и од 22.07.2022. године до 12.08.2022. године. Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка о чијој висини ће бити одлучено накнадно посебним решењем. Оштећени ББ и ВВ су упућени на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева, у смислу члана 258. ЗКП.
Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 156/22 од 03.11.2022. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а првостепена пресуда је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Ненад Маљковић, због повреда закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцена навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.
Указујући на повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости истиче да је окривљени побијаном правноснажном пресудом оглашен кривим због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ, јер је вршењем насиља и дрским и безобзирним понашањем према оштећеном ББ, наневши му том приликом лаке телесне повреде, угрозио спокојство сведока оштећеног ВВ, код кога је наступио осећај узнемирености и страха. Међутим, према наводима захтева, последица предметног кривичног дела је значајније угрожавање спокојства присутних грађана (потребно је да је већи број људи био изложен осећају личне или имовинске несигурности), али не и лица према коме се насиље врши. По ставу одбране, само учешће већег броја људи у одређеном догађају, који су имали конкретну „улогу“, тј. који нису неми посматрачи догађаја, исте искључује као субјекте чија се узнемиреност захтева за постојање бића кривичног дела насилничко понашање из члана 344. КЗ. Из изнетих разлога, одбрана сматра да су се у радњама окривљеног стекла законска обележја кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, а не кривичног дела насилничко понашање, јер у конкретном случају није наступила последица кривичног дела насилничко понашање из члана 344. КЗ, односно није дошло до значајнијег угрожавања спокојства грађана, имајући у виду да сем активних учесника догађаја - окривљеног, оштећеног ББ и наводно оштећеног ВВ (који је такође имао активну улогу у догађају – раздвајао је завађене стране), критичном приликом није било грађана на улици, који би непосредно могли да виде сам догађај и да им се на тај начин значајније угрози спокојство.
Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује као неосноване, из следећих разлога:
Из законског описа бића кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 1. КЗ, произлази да су битна обележја овог кривичног дела – радња извршења која се може састојати у предузимању неке од алтернативно предвиђених делатности: грубом вређању, злостављању другог, вршењу насиља према другом, изазивању туче, дрском или безобзирном понашању и последица која се може састојати или у значајнијем угрожавању спокојства грађана или тежем ремећењу јавног реда и мира. Квалификовани облик овог кривичног дела из става 2. истог члана, између осталог, постоји када је при извршењу основног облика дела из става 1. члана 344. КЗ, неком лицу нанесена лака телесна повреда. Кривично дело насилничко понашање из члана 344. КЗ спада у тзв. последична кривична дела код којих се сматра да је кривично дело довршено када су остварена оба елемента кривичног дела и радња извршења и последица кривичног дела, дакле, кривично дело насилничко понашање из члана 344. КЗ је свршено тек када је неком од законом наведених радњи извршења значајније угрожено спокојство грађана или је теже ремећен јавни ред и мир.
У конкретном случају, побијаном правноснажном пресудом окривљени АА је оглашен кривим да је у време и месту означеном у чињеничном опису дела у изреци пресуде, у урачунљивом стању, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима и свестан да је његово дело забрањено, вршењем насиља према другом и дрским и безобзирним понашањем значајније угрожавао спокојство грађана, при чему је другом - оштећеном ББ, полицијском службенику ПУ у Јагодини, за време док је био ван службене дужности, нанео лаку телесну повреду, на тај начин што је у тренутку док се оштећени ББ кретао на јавном месту – тротоару означене улице, у друштву са сведоком – оштећеним ВВ, пришао са леђа и бока и задао му два ударца песницом у пределу левог ока и усне, наневши му при том описане лаке телесне повреде, услед ког понашања је код сведока – оштећеног ВВ наступио осећај узнемирености и страха, што је довело до угрожавања његовог спокојства, при чему је био свестан радње коју је предузео, хтео њено извршење и наступање забрањене последице.
По оцени овога суда из чињеница и околности означених у чињеничном опису дела у изреци првостепене пресуде, произлазе сва законска обележја кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом и то како објективна, која се тичу радње извршења, која се састоји у вршењу насиља према другом и дрском и безобзирном понашању, затим последице дела које се огледа у значајнијем угрожавању спокојства грађана, као и квалификаторне околности тежег облика кривичног дела из члана 344. став 2. – наношење лаке телесне повреде оштећеном приликом извршења основног облика дела из става 1. члана 344. КЗ, тако и субјективна обележја која се односе на урачунљивост и умишљај окривљеног, који је обухватао и свест о забрањености дела.
По налажењу овога суда, радње које је окривљени предузео критичном приликом на начин што је на јавном месту – тротоару улице око 3,30 часова, пришао оштећеном ББ с леђа и истом задао два ударца песницом у пределу левог ока и усне, наневши му при томе описане лаке телесне повреде, представљају вршење насиља према другом и дрско и безобзирно понашање окривљеног, којим радњама је проузрокована забрањена последица дела – значајније угрожавање спокојства грађана, која се огледа у томе што је код оштећеног ВВ, који је био у друштву са лицем према коме се врши насиље, услед понашања окривљеног изазван осећај узнемирености и страха, што је довело до значајнијег угрожавања његовог спокојства.
Врховни касациони суд налази да стоје чињенице истакнуте у захтеву браниоца да се угрожавање спокојства грађана не може односити на лице према коме се насиље врши – оштећеног ББ и да из чињеничног описа дела у изреци правноснажне пресуде произлази да критичном приликом на месту догађаја није било било присутно неко друго лице, осим окривљеног и оштећених ББ и ВВ. Међутим, како законски израз „значајније угрожава спокојство грађана“, којим је у законском опису опредељена последица предметног кривичног дела, не одређује најмањи број лица чије спокојство се угрожава насилничким понашањем, то је, по оцени овога суда, за остварење последице овог кривичног дела довољно да је дошло до значајнијег угрожавања спокојства и само једног лица – грађанина, поред лица према коме се врши насиље која последица је у конкретном случају и наступила у односу на оштећеног ВВ, имајући у виду интензитет неспокојства изазваног насилничким понашањем окривљеног на јавном месту.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се истиче да чињенични опис дела у изреци правноснажне пресуде не садржи сва законска обележја кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ, односно да недостаје последица дела и да је побијаном правноснажном пресудом учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оценио као неосноване.
Следствено изнетом, неосновано се у захтеву браниоца истиче да се у радњама окривљеног стичу законска обележја кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, а не кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ, којим наводима се указује да је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити, односно да је правноснажном пресудом учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар – саветник Председник већа - судија
Весна Веселиновић,с.р. Бата Цветковић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић