Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. М.К. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени, на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог Законика прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву не указује конкретно ни на једну повреду законика која, сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП, може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, а из образложења захтева и навода да је оштећени Б.К. у прекршајном поступку тврдио да га је окривљени ударио ногом у пределу слабине, да је касније у кривичном поступку више пута мењао своје изјаве тврдећи да га је осуђени ударио у кук, па и стомак и на још нека друга места, а да је затим лекар хирург утврдио да је ударен у пределу груди, за шта не постоје спољни видљиви трагови, а да је вештак само преписала налаз хирурга, као и наводе којима описује висину седишта мотокултиватора од тла, место где је била стражњица оштећеног на седишту мотокултиватора и раздаљину до његових груди, затим висину окривљеног и износи сопствени закључак да би окривљени морао да буде изузетан каратиста да би нанео оштећеном ударац на начин и место како је то утврђено у редовном поступку, произилази да се захтевом оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окр. М.К. оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                       Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                Драгиша Ђорђевић, с.р.