Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 483. став 3. ЗКП, бранилац окривљеног АА, адвокат Светлана Васић поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. те у вези са чланом 486. ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев те да укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду кривичног закона, одредбу члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП. Одбрана наводи да је суд погрешно утврдио чињенице да окривљени није давао издржавање за лица која је дужан да издржава, две малолетне кћери, на начин описан одлуком суда. Окривљени је давао издржавање и о томе је пружио писане доказе који су потврђени свим изведеним доказима, а посебно вештачењем од стране вештака економскофинансијске струке. Одбрана у захтеву наводи да је окривљени уредно давао издржавање не само на начин дефинисан судском одлуком већ је издржавање давао у далеко већем износу од утврђеног, а све у договору са законском заступницом малолетне деце. Окривљени је због погоршања здравственог стања и препоручене операције, унапред, послао далеко већи износ новца, јер је знао да неће бити способан за рад и да неће остваривати приходе због чега је заиста и био на евиденцији државних служби у Француској и примао помоћ као лице неспособно за рад.

Међутим, Врховни касациони суд налази, да без обзира на то што се поднетим захтевом нумерички указује на повреду закона, одредбу члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, која представља законски разлог за подношење овог ванредног правног лека, изнетим образложењем се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно одредбу члана 440. ЗКП, која не представља законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, те је захтев одбачен као недозвољен.

Такође, поднетим захтевом се указује да је првостепени суд повредио право окривљеног на одбрану јер истом није доставио судску пресуду, што не представља законом дозвољени разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, у смислу одредбе члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, те је о захтеву одлучено као у изреци одлуке.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                             Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,                                                                                                                       Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић