Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца осумњиченог К.М. је неоснован.

Бранилац осумњиченог К.М. у захтеву наводи да у смислу члана 340. ЗКП суд приликом доношења одлука није везан за правну квалификацију дела дату од стране тужилаштва, а да из описа радњи извршења наведених у наредби за спровођење истраге произилази да се осумњиченом К.М. треба ставити на терет извршење кривичног дела злоупотреба у вези са јавном набавком из члана 234а став 3. у вези става 2. КЗ, за које је кривично дело запрећена казна затвора од једне до десет година, (а не кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ како је тужилац квалификовао наведене радње), те да није било законских услова прописаних чланом 211. став 1. тачка 4. ЗКП за одређивање и продужење притвора осумњиченом по овом основу. На наведени начин, према наводима захтева, побијаним решењима учињена је повреда закона из члана 439. став 1. тачка 2. ЗКП, јер је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити.

Одредбом члана 340. ЗКП прописано је да приликом доношења решења из члана 337. став 2. и члана 338. и 339. овог законика, веће (члан 21. став 4.) није везано за правну квалификацију дела коју је тужилац навео у оптужници или приватној тужби.

Из списа предмета произилази да је наредбом Вишег јавног тужиоца у Панчеву Кти бр.8/13 од 29.10.2013. године покренута истрага против К.М. због постојања основане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ, да је против осумњиченог К.М. решењем судије за претходни поступак одређен и продужаван притвор, као и да је истрага у овом кривичном поступку у току.

Имајући у виду да се одредба члана 340. ЗКП односи на доношење решења након подизања оптужнице или приватне тужбе, а да је захтев за заштиту законитости поднет против решења о продужењу притвора у истрази, Врховни касациони суд је наводе захтева за заштиту законитости браниоца осумњиченог К.М. којима се указује на повреду закона из члана 439. став 1. тачка 2. у вези са чланом 340. ЗКП-а оценио као неосноване.

Врховни касациони суд се у преостале наводе захтева за заштиту законитости браниоца осумњиченог није упуштао, обзиром да нису јасно опредељени законски разлози за подношење захтева, нити је у образложењу захтева, уз указану повреду закона, достављена одлука Уставног суда.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци ове пресуде на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар - саветник                                                                                                           Председник већа - судија 

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                      Зоран Таталовић, с.р.