Кзз 273/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 273/2016
29.03.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.Т., због продуженог кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Т., адвоката Н.М., поднетом против правноснажних решења Основног суда у Руми К бр.413/15 од 10.11.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.14/16 од 06.01.2016. године, у седници већа одржаној дана 29.03.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Т., поднет против правноснажних решења Основног суда у Руми Кв бр.413/15 од 10.11.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.14/16 од 06.01.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Руми Кв бр.413/15 од 10.11.2015. године потврђена је оптужница Основног јавног тужиоца у Руми Кт бр.1103/14 од 03.11.2015. године.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.14/16 од 06.01.2016. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног М.Т. изјављена против решења Основног суда у Руми Кв бр.413/15 од 10.11.2015. године.

Против наведених решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.Т., адвокат Н.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, повреде закона из члана 439. ЗКП и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Т., па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношења захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Чланом 485. став 4. истог Законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због истом одредбом набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Право окривљеног за подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1.), члан 439. тачка 1.) до 3.) и члан 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног који је поднет у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, као основ подношења захтева наведена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП и повреда закона из члана 439. ЗКП која је образложена тиме да другостепени суд није одговорио на жалбене наводе и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у првостепеном и другостепеном поступку.

Наведено међутим, по ставу Врховног касационог суда не представља законске разлоге у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих би окривљени, као овлашћено лице, могао поднети захтев за заштиту законитости, а како осим ових разлога у захтеву није наведен ниједан други разлог који би могао бити предмет побијања законитости одлуке у опсегу који ЗКП у члану 485. став 4. таксативно набраја, захтев је оцењен као недозвољен.

Поступајући на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Записничар-саветник,                                                                                          Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                    Драгиша Ђорђевић, с.р.