Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Стефана Митровића, адвокат Божидар Пандуровић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и донесе пресуду којом се укидају у целости побијане пресуде, те предмет врати на поновно суђење Вишем суду у Јагодини.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривеног је неоснован у делу који се односи на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног Стефана Митровића, у поднетом захтеву за заштиту законитости, иако исту не нумерише, указује на повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и наводи да се пресуда заснива на незаконитом доказу. Као незаконити доказ означава пресуду Вишег суда у Јагодини Спк 8/21 од 18.03.2021. године, којом је прихваћен споразум о признању кривице закључен између ВЈТ Јагодина и окривљеног АА и указује да је иста незаконита у делу који се односи на начин прибављања опојне дроге и у погледу лица од кога је окривљени прибавио опојну дрогу, као и да се на несумњив начин не поткрепљује другим доказима које је суд извео, између осталог ни транскриптима телефонских разговора, будући да је тај доказ изведен супротно одредби члана 349 став 5. ЗКП којим се прописује да, ако је саоптужени признао одређене тачке оптужбе које се односе на другог оптуженог који их је оспорио, главни претрес ће се одржати за оба оптужена и донеће се по правилу једна пресуда.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Митровића, којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, се не могу прихватити из следећих разлога:

Из списа предмета –образложења првостепене пресуде утврђује се да је суд на основу члана 405 ЗКП као доказ прочитао пресуду Вишег суда у Јагодини К 13/21, Спк 8/21 од 18.03.2021.године, којом је прихваћен споразум Кто 12/21, Ск 7/21 од 05.03.2021. године о признању кривичног дела закључен између Вишег јавног тужиоца у Јагодини и окривљеног АА, из које је утврдио да је окривљени АА оглашен кривим, али не за чињенице у погледу кривичног дела које се окривљеном Стефану Митровићу ставља на терет, односно да на тој пресуди није засновао одлуку о кривици окривљеног Стефана Митровића, већ је своје чињеничне закључке засновао на другим изведеним доказима - одбрани осуђеног АА изнетој на записнику ВЈТ Јагодина 04.06.2020.године која је прочитана на основу члана 406 став 1. тачка 5) ЗКП, транскриптима телефонских разговора и осталим писаним доказима са чијом садржином се упознао у смислу члана 405 ЗКП.

Стога су као неосновани оцењени наводи захтева за заштиту законитости јер означена пресуда ни сама по себи, а ни према начину прибављања није у супротности са одредбама Законика о кривичном поступку.

Имајући у виду све напред наведено, наводе из захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Осталим наводима захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног Стефана Митровића, суштински оспорава утврђено чињенично стање и чињеничне закључке суда у вези извршења предметног кривичног дела изношењем сопственог виђења предметног догађаја, које се разликује од оног описаног у изреци правноснажне пресуде. С тим у вези бранилац окривљеног указује на пропусте суда и незаконитост поступања полиције која је контаминирала доказе одузете од окривљеног АА и тиме онемогућила вештачење биолошких трагова, што по наводима браниоца окривљеног потврду о одузетој дроги од окривљеног АА чини незаконитом, као и на неправилност утврђеног чињеничног стања из транскрипата обављених телефонских разговора, из којих се према ставу одбране не може на несумњив начин утврдити да ли се новчани износ који се помиње у разговорима односи на ранији дуг окривљеног Митровића за обављену такси вожњу, или представља цену опојне супстанце као предмета извршења кривичног дела. На описани начин, по ставу овог суда, бранилац окривљеног правноснажне пресуде побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, односно повреде закона из члана 440. ЗКП.

Поред изнетог, бранилац окривљеног Стефана Митровића означава и образлаже и повреду одредаба кривичног поступка члана 16. став 1. и 5. ЗКП.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреда закона из члана 440. ЗКП, као и повреда члана 16. став 1. и 5. ЗКП, сходно одредбама члана 485. ЗКП нису предмет разматрања од стране Врховног касационог суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле, нису дозвољени разлози у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Митровића, у овом делу одбацио као недозвољен. У погледу повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 1,4,7,8,9 и 10 ЗКП, захтев не садржи образложење у чему се ове повреде састоје, те поднети захтев нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Митровића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. ЗКП, захтев за заштиту законитости у односу на наведену повреду закона одбио као неоснован, док је у осталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП у вези члана 485. став 4. и члана 484. ЗКП, захтев одбацио и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић