Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА, адвокат Горан Тодоровић, због повреде закона из члана 423. тачка 1), члана 439. тачка 1) ЗКП и због повреде одредаба из чл. 22, 25. и 194. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљену на основу члана 423. тачка 2) ЗКП ослободити од оптужбе, односно да исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно осуђење.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Горана Тодоровића је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног на подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљене поднетим захтевом правноснажне пресуде побија због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, не указујући при том због чега сматра да дело за које је окривљена оглашена кривом по закону није кривично дело, док је у образложењу захтева навео да је суд погрешном оценом изведених доказа, а у одсуству психијатријског вештачења оштећене на околност стања њене урачунљивости, обзиром да је иста психијатријски болесник, као и да је поступање окривљене било искључиво усмерено на заштиту оштећене, јер је као мајка била забринута за своје дете које је истрчало из угоститељског објекта извео погрешан закључак да је окривљена извршила кривично дело у питању.

По оцени Врховног касационог суда изложеним наводима захтева оспорава се чињенично стање утврђено првостепеном а потврђено другостепеном пресудом у погледу учешћа ове окривљене у извршењу кривичног дела у питању.

Међутим, како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима који у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу повреда одредаба кривичног поступка из члана 423. тачка 1) ЗКП и чл. 22, 25. и 194. став 1. КЗ, као ни по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Горана Тодоровића, оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                               Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                      Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић