Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног указује да је нижестепеним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се првостепена пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати. Као незаконит доказ бранилац означава Извештај ЗР за производњу опеке и црепа „ВВ“ из ... од 20.05.2022. године и поднесак сведока ГГ, заведеног под бројем 11К. бр. 18/22 без датума, јер су исти по браниочевим наводима прибављени противно одредби члана 98. ЗКП, сходно ком члану се сведок испитује понаособ и без присуства осталих сведока и дужан је да сведочи усмено (став 1.) па како је на овај начин сведок ГГ о чињеницама које су предмет поступка делимично свој исказ дао писмено, а делимично усмено, на тај начин учињена је напред наведена повреда.

Изнети наводи се по оцени Врховног касационог суда не могу прихватити као основани.

Наиме, из списа предмета произилази да је на главном претресу одржаном 05.05.2022. године сведок ГГ испитан усмено, у смислу члана 98. ЗКП, да су окривљени и његов бранилац били присутни на главном претресу, те су имали могућност да постављају питања сведоку а на накнадно достављање података сведока нису имали примедбе. Сходно томе, накнадним достављањем поднесака, у циљу обавештења о подацима којима сведок није располагао приликом саслушања, није учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а како се то неосновано у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи, при чему суд одлуку о кривици окривљеног није ни засновао на овом доказу.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости, бранилац указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, која повреда не представља законом прописан разлог за подношење захтева за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, из којих разлога исти наводи нису били предмет оцене Врховног касационог суда.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић