Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 482. став 1. и члана 483. став 1. ЗКП, бранилац окривљеног Д.С., адвокат З.С., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 439. тачка 2) и тачка 1) ЗКП у вези са чланом 114. тачка 11. у вези члана 30. КЗ, све у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, уз предлог да Врховни касациони суд утврди да је поднети захтев основан, те да побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од одговорности, те да одложи извршење правноснажне пресуде до окончања поступка по поднетом захтеву.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног Д.С. се нумерички указује на повреду закона која представља законом прописани разлог за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, одредбу члана 439. тачка 2) и тачка 1) ЗКП. Међутим, исте повреде закона се образлажу наводима: да умишљај окривљеног Д.С. није образложен убедљиво: да суд изводи закључак да је окривљени склон насилничком понашању анализом „наводног ранијег понашања“; да суд не даје објашњење како је утврдио да су предметне чауре испаљене у догађају који је предмет одлучивања а не неконм другом приликом; да суд не прави разлику везано за температуру чауре приликом и након њеног испаљивања, да трагови ДНК профила на дуксерици ништа не доказују ... Овим наводима у захтеву се оспорава оцена изведених доказа, односно правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања, одредба члана 440. ЗКП, што није законом, односно одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП прописано као дозвољени разлог за подношење захтева, те је поднети захтев одбачен као недозвољен.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                       Председник већа-судија,

Олгица Козлов,с.р.                                                                                                                              Зоран Таталовић,с.р.