Кзз 314/2023 ст.2 зкп; укинуто другостепено решење

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 314/2023
30.03.2023. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Невенке Важић, Дубравке Дамјановић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Машом Денић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца КТЗ 134/23 од 08.03.2023. године, поднетом против правноснажног решења Вишег суда у Панчеву Кж1 211/22 од 11.01.2023.године, у седници већа одржаној дана 30.03.2023. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца КТЗ 134/23 од 08.03.2023. године, као основан, па се УКИДА правноснажно решење Вишег суда у Панчеву Кж1 211/22 од 11.01.2023.године и предмет враћа Вишем суду у Панчеву на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Панчеву Кв 167/22 од 16.09.2022. године, делимично је усвојен захтев окривљеног АА за изрицање јединствене казне затвора, па су преиначене у погледу одлуке о казни пресуде Основног суда у Панчеву Кв 73/21 од 25.03.2021. године и Основног суда у Зрењанину К 817/20 од 21.04.2021. године и окривљени АА је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од пет година и четири месеца, у коју казну му је урачунато време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Кв 73/21 и пресуди К 817/20, а одбијен је као неоснован захтев да се за изрицање јединствене казне затвора узме у обзир и казна по пресуди Трећег основног суда у Београду К 1874/21 од 28.01.2022. године.

Решењем Вишег суда у Панчеву Кж1 149/22 од 09.11.2022. године, усвојена је жалба окривљеног АА и укинута пресуда Основног суда у Панчеву Кв 167/22 од 16.09.2022. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Пресудом Основног суда у Панчеву Кв 613/22 од 29.11.2022. године, усвојен је захтев окривљеног АА, за изрицање јединствене казне, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то: пресуда Основног суда у Панчеву Кв 73/21 од 25.03.2021. године, правноснажна 07.04.2021. године, којом је окривљеном АА усвојен захтев за изрицање јединствене казне, па су преиначене у погледу одлуке о казни пресуда Основног суда у Панчеву Кв 462/20 од 28.12.2020.године, правноснажна 09.01.2021. године и пресуда Првог основног суда у Београду К 767/20 од 15.06.2020. године, правноснажна истог дана, којом је окривљени због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ и др., осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године и шест месеци и која казна се узима као утврђена; пресуда Основног суда у Зрењанину К 817/20 од 21.04.2021. године, правноснажна 21.07.2021. године, којом је окривљени због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези чл. 61. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од две године и која казна се узима као утврђена; пресуда Трећег основног суда у Београду К 1874/21 од 28.01.2022. године, правноснажна 28.01.2022. године, којом је окривљени због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези чл. 61. КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе из чл. 355. ст.2. у вези ст. 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест месеци и која казна се узима као утврђена, па га је суд осудио на јединствену казну затвора у трајању од седам година и десет месеци, у коју казну му се урачунава време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 14.02.2020. до 09.06.2021. године, време проведено у притвору од 17.11.2021. до 09.02.2022. године, као и време проведено на издржавању казне затвора од 09.02.2022.године, па надаље, док су у осталим деловима правноснажне пресуде остале непромењене.

Решењем Вишег суда у Панчеву Кж1 211/22 од 11.01.2023.године, усвојена је жалба окривљеног АА и укинута је пресуда Основног суда у Панчеву Кв 613/22 од 29.11.2022. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против правоснажног решења Вишег суда у Панчеву Кж1 211/22 од 11.01.2023.године, захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац под бројем тужиоца КТЗ 134/23 од 08.03.2023. године, због повреде одредбе члана 455. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, побијано решење укине и предмет врати суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП није обавестио окривљеног, налазећи да његово присуство није од значаја за доношење одлуке, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против које је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву Републичког јавног тужиоца нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Одредбом члана 455. став 2. ЗКП прописано је да ће другостепени суд сам пресудити ако је у истом предмету првостепена пресуда већ једанпут укидана.

По налажењу Врховног касационог суда одредба члана 455. став 2. ЗКП представља „процесну забрану“ да другостепени суд поново укине првостену пресуду у предмету у коме је првостепена пресуда већ једанпут укидана, а што значи да ни првостепени суд не може у истом предмету трећи пут водити првостепени поступак. У конкретној процесној ситуацији, одлучујући о жалби на пресуду Основног суда у Панчеву Кв 613/22 од 29.11.2022. године, која је донета у поновљеном поступку након укидања раније првостепене пресуде истог суда Кв 167/22 од 16.09.2022. године, другостепени суд - Виши суд у Панчеву је био дужан да сам пресуди, односно да у смислу члана 554. ЗКП у седници већа донесе одлуку поводом изјављене жалбе. Како другостепени суд то није учинио, већ је првостепену пресуду укинуо решењем Кж1 211/22 од 11.01.2023. године, учинио је повреду кривичног закона, одредбе члана 455. став 2. ЗКП, а на штету окривљеног АА, јер окривљени има право на суђење у разумном року, као и да одлуку донесе законом одређени суд, а што је у овом случају Виши суд у Панчеву.

Због учињене повреде закона Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца усвојио и на основу одредбе чл. 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде, тако што је укинуо правноснажно решење Вишег суда у Панчеву Кж1 211/22 од 11.01.2023.године и списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање о изјављеној жалби окривљеног АА, а у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Маша Денић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић