Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерке захтева за заштиту законитости бранилаца малолетног АА, Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца малолетника, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима, против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Браниоци малолетног АА, у захтеву за заштиту законитости истичу да је нејасно на чему је суд засновао своју одлуку о изрицању васпитне мере упућивање у васпитно-поправни дом, да разлози дати у образложењу побијаних решења нису адекватни и довољни и да се може рећи да разлози и не постоје, због чега браниоци сматрају да је тиме учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, браниоци малолетника указују на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, иако формално означавају повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Поред тога, захтевом за заштиту законитости се указује да из списа предмета произилази да је малолетни оштећени опсовао малолетног АА, изговоривши му речи: „...!“, непосредно пре радње извршења која се малолетнику ставља на терет, због чега браниоци закључују да је тиме малолетни АА био доведен у стање јаке раздражености услед тешког вређања од стране оштећеног, те да је извршио кривично дело убиство на мах из члана 115. у вези члана 30. КЗ, а да је нижестепени суд погрешно квалификовао радње малолетника као кривично дело убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ и тиме учинио повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, браниоци малолетог АА, иако истичу повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, у суштини оспоравају оцену изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним решењима, те на сопственој верзији утврђеног чињеничног стања, изводе закључак у погледу правне квалификације.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди или решењу које одговоре пресуди, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца малолетног АА, у овом делу оценио као недозвољен.

Браниоци у захтеву за заштиту законитости истичу и то да је у поступку који је претходио доношењу побијаних решења, повређено право малолетника на правично суђење зајемчено чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, тиме што поступајући судија Вишег суда у Новом Пазару, није имала стечена посебна знања из области заштите малолетних лица.

Међутим, како браниоци уз захтев нису доставили одлуку Европског суда за људска права којом је утврђено да је малолетном АА у предметном поступку повређено право на правично суђење зајемчено Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, то је Врховни касациони суд нашао да захтев бранилаца у овом делу нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио, јер нема законом прописан садржај.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                       Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић