Виши суд у Зајечару је својим решењем 4Кж2 бр. 132/15 од 09.11.2015. године одбио као неосновану жалбу окривљеног Д.Ж. изјављену против решења Основног суда у Зајечару Кв бр. 490/15 од 06.10.2015. године.

Против правноснажног решења Вишег суда у Зајечару 4Кж2 бр. 132/15 од 09.11.2015. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.Ж., адв. А.В., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП с`предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји и побијано решење преиначи или пак укине и предмет врати суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ж., је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па сагласно томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог закона, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом. Бранилац окривљеног који има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети само окривљени у смислу члана 71. став 1. тачка 5) ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног Д.Ж., у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да погрешно Виши суд у Зајечару у побијаном решењу 4Кж2 бр. 132/15 од 09.11.2015. године, закључује да је правилно првостепени суд одбио као неоснован захтев осуђеног Д.Ж. за утврђивање релативне застарелости извршења казне у трајању од шест месеци на коју је осуђен правноснажном пресудом, јер је утврдио да је дана 21.02.2014. године дошло до прекида застарелости извршења казне, с`обзиром на чињеницу да је налогом Основног суда у Алексинцу ИК 320/13 од 21.02.2014. године наложено КПЗ Ниш да по укидању притвора који је одређен окривљеном Д.Ж. по другом кривичном предмету, обавести ПС Сокобања - Дежурну службу како би осуђеног спровели на издржавање казне затвора у Окружни затвор Лесковац.

По ставу браниоца како је окривљени Д.Ж. позив - налог за извршење казне затвора по пресуди Основног суда у Зајечару 3К бр. 578/12 од 23.11.2012. године, лично примио само једном и то дана 11.09.2013. године, а налог Основног суда у Алексинцу упућен КПЗ Ниш, представља налог државној институцији како да поступи и у случају укидања притвора окривљеном а не лични позив окривљеном да се одазове ради издржавања казне то се не може говорити о прекиду застарелости извршења казне у конкретном случају, па је суд поступајући на описани начин повредио одредбу члана 56. ЗИКС-а.

По оцени Врховног касационог суда из образложења захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, произилази да бранилац окривљеног практично указује на повреду одредбе члана 107. став 3. и 5. КЗ, а наиме да у конкретном случају није постојала ни једна од законом прописаних ситуација, због којих застарелост извршења казне није могла да тече, па самим тим није ни било услова за примену одредби члана 107. став 3. и став 5. КЗ, што према наводима захтева, значи да је дана 11.09.2013. године, наступила релативна застарелост извршења казне према окривљеном по правноснажној пресуди Основног суда у Зајечару 3К бр. 578/12 од 23.11.2012. године.

Међутим, како је право окривљеног за подношење захтева због повреде закона, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП, а повреда закона из члана 107. став 3. и 5. КЗ као и одредба члана 56. ЗИКС-а не представљају законске разлоге у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих би окривљени преко свог браноица могао поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио је као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                               Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                              Невенка Важић, с.р.