Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцена навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац Стеван Миљачки истиче да у радњама окривљене АА нису остварени елементи кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350. став 2. Кривичног законика, већ да су остварени елементи прекршаја са казнама предвиђеним у члану 121. став 3. и 4. Закона о странцима, с обзиром да су у чињеничном опису пресуде описане радње прекршаја, а не кривичног дела. Бранилац наведено образлаже тиме да се ни у изреци ни у образложењу првостепене пресуде не наводи да су страни држављани учинили недозвољен прелаз државне границе из члана 350. став 1. КЗ, већ само да су страни држављани прекршили Закон о странцима, односно да су „..супротно одредбама члана 14. став 2. и став 1. тачка 1) и 3) у вези члана 3. став 1. тачка 1) и 6) Закона о странцима, омогућила недозвољен транзит кроз Републику Србију странцима- страним држављанима.“

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 350. став 2. КЗ је прописано да-„ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољен боравак или транзит кроз Србију, казниће се затвором од једне до осам година“.

Имајући у виду да је у чињеничном опису кривичног дела, у изреци правноснажне пресуде Вишег суда у Неготину К.бр.13/21 од 14.06.2021.године наведено да је окривљена АА “...у урачунљивом стању, са директним умишљајем, у намери да другом-сада осуђеном ББ прибави имовинску корист, супротно одредбама члана 14. став 2. и став 1.тачка 1) и 3) у вези члана 3.став 1.тачка 1) и 6) Закона о странцима (Службени гласник РС број 24/18 и др.), омогућила недозвољен транзит кроз Републику Србију странцима-страним држављанима, који транзит истих лица није довршен, а која лица су ван места одређеног за прелазак државне границе и без путне или друге исправе која служи за прелазак државне границе, организовани од стране групе коју чине НН лица, чији је члан и сада осуђени ББ, незаконито ушла у Републику Србију, ради даљег илегалног пребацивањау ЕУ као крајњег одредишта, те у Републици Србији и незаконито боравила..“, јасно произилази да се у описаним радњама окривљене стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350. став 2. Кривичног законика, због ког је правноснажно оглашена кривом.

У конкретном случају, у изреци побијане пресуде, према томе, наведена је намера окривљене да другом прибави имовиснку корист и радња омогућавања недозвољеног транзита кроз Републику Србију странцима-страним држављанима, те су у изреци пресуде детаљно описане конкретне радње које је окривљена предузела, као и недозвољеност преласка државне границе странаца које је превозила, чиме су испуњени сви битни елементи кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350. став 2. КЗ, за које је окривљена правноснажно оглашена кривом, па се супротни наводи браниоца окривљеног у погледу повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, изложени у захтеву за заштиту законитости, оцењују неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА–адвоката Стевана Миљачког је одбијен као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић