Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.1585/15 од 18.01.2016. године, делимичним усвајањем жалби окривљеног Д.В. и његовог браниоца – адвоката А.П., пресуда Вишег суда у Крушевцу К бр.14/15 од 15.10.2015. године преиначена је само у погледу одлуке о казни, тако што је окривљени Д.В. због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези са чланом 289. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, док су у преосталом делу ове жалбе и жалба Вишег јавног тужиоца у Крушевцу одбијене као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.В. – адвокат С.В. на основу члана 485. став 1. тачкa 1. и став 4. ЗКП, због повреде закона из члана 439. тачка 1. и 3. ЗКП, с тим што из образложења произилази да је захтев поднет и због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде, и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. ст. 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1.) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, наводи повреду закона из члана 439. тачка 1. и 3. ЗКП, истицањем да дело због којег је окривљени осуђен правноснажном пресудом није кривично дело и да је самим тим повређен закон и у погледу изрицања кривичне санкције, не наводећи конкретно у чему се ове повреде закона састоје. Из образложења захтева произилази да бранилац правноснажне пресуде побија и због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП у вези са чланом 42. став 1. и чланом 93. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, указујући да је суд погрешно закључио да је окривљени поступао супротно одредби члана 42. став 1. ЗОБС-а, јер се кретао дозвољеном брзином и у свему у складу са прописима, те да су пешакиње – сада покојна оштећена М.П. и оштећена Б.Г. изазвале настанак предметне саобраћајне незгоде понашајући се супротно члана 93. ЗОБС-а, те дакле указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа.

Како се, дакле, у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално наводе повреде закона због којих је подношење захтева дозвољено, док се суштински указује на разлоге због којих у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП подношење овог ванредног правног лека није дозвољено окривљенима и њиховим браниоцима (погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешна оцена доказа), то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.В. одбацио као недозвољен, на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

С свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                                    Председник већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                Невенка Важић, с.р.