Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Радослав Недељковић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, без предлога.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Радослав Недељковић, у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних пресуда учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, јер је у погледу дела које је предмет оптужбе примењен закон који се није могао применити.

Према наводима захтева, окривљеном је стављено на терет да се није придржавао саобраћајних прописа, конкретно одредбе члана 82. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, којом је прописано да возач мора да држи безбедно одстојање од возила које се креће испред њега, тако да може благовремено да успори или се заустави, ако возило испред њега успори или заустави. У том смислу, у захтеву се истиче да се у изреци побијане пресуде не наводи да је возач бицикла успорио вожњу или зауставио бицикл, па у конкретном случају, према мишљењу браниоца, није било места примени одредбе члана 82. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а самим тим ни одредбе члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ.

Према стању у списима предмета, окривљени је, у месту описаном у изреци првостепене пресуде, дана 21.08.2015. године, у стању урачунљивости, свестан да својом радњом може учинити законом забрањено дело али олако држећи да до тога неће доћи, као учесник у саобраћају на путевима, није придржавао саобраћајних прописа и тиме тако угрозио јавни саобраћај да је довеo у опасност живот и тело људи услед чега је наступила смрт једног лица и то тако што је управљао својим путничким моторним возилом марке „Опел Вектра“, немачких регистарских ознака ..., противно одредби члана 82. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, није држао довољно одстојање од бицикла који се кретао испред његовог возила у истом смеру, а којим је управљао сада пок. ВВ, тако да може благовремено да успори или се заустави, ако возило испред њега успори или се заустави па је услед непрописне вожње својим возилом сустигао бицикл и остварио контакт предњим чеоним делом свог возила са задњим делом бицикла, услед чега је ВВ пао са бицикла на коловоз и том приликом задобио повреде ближе описане у изреци пресуде, које представљају тешке телесне повреде опасне по живот, од којих је преминуо 03.09.2015. године.

Одредбом члана 82. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописано је да возач мора да држи безбедно одстојање од возила које се креће испред њега, тако да може благовремено да успори или се заустави, ако возило испред њега успори или се заустави.

Према цитираној законској одредби, радња извршења описана је у првом делу диспозиције и састоји се у недржању безбедног одстојања од возила које се креће испред возача, па је у смислу кривичног дела које је предмет оптужбе, наведени бланкетни пропис правилно примењен.

По налажењу Врховног касационог суда, у радњама окривљеног АА описаним у изреци пресуде стичу се сва законска обележја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, и то субјективна обележја дела која се тичу урачунљивости и кривице окривљеног и објективна обележја која се односе на радњу извршења дела, која се састоји у непридржавању саобраћајних прописа.

Радња непрописне вожње, коју је предузео окривљени АА, а која је јасно описана у изреци побијане пресуде, довела је до реализације конкретне опасности по живот и тело људи односно наступања теже последице, што је у конкретном случају, смрт ВВ, па је нижестепени суд правилно правно квалификовао кривичноправне радње окривљеног као кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је оптужен и за исто га огласио кривим и осудио, налазећи да се у описаним радњама окривљеног стичу сва законска субјективна и објективна обележја тог кривичног дела, уз правилну примену бланкетног прописа односно одредбе члана 82. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да доношењем побијаних пресуда није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Радослава Недељковића, из ког разлога је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић