Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 486. и 487. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног Ж.Г. је неоснован.

Из списа предмета произилази да је окривљени Ж.Г. кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ за које је пресудом Основног суда у Краљеву К бр.401/10 од 18.02.2013. године оглашен кривим, извршио дана 27.07.2009. године.

Чланом 355. став 1. КЗ прописано је да ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као правa или ко лажну или неистиниту исправу употреби као праву или набави ради употребе,казниће се затвором до три године, а ставом 2. истог члана прописано је да ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона, учинилац ће се казнити затвором од 3 месеца до 5 година.

Одредбом члана 103. став 1. тачка 5. КЗ прописано је да се кривично гоњење не може предузети кад протекне 5 година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко 3 године.

Чланом 104. став 6. КЗ прописано је да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Имајући у виду да је кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ за које је окривљени Ж.Г. оглашен кривим, извршено дана 27.07.2009. године, да је за исто запрећена казна затвора у трајању од 3 месеца до 5 година, апсолутна застарелост кривичног гоњења за ово кривично дело сходно члану 103. став 1. тачка 5. КЗ и чланом 104. став 6. КЗ, наступа дана 27.07.2019. године.

По налажењу Врховног касационог суда будући да је пресуда против које је захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног Ж.Г. поднет, донета дана 13.11.2013. године, да апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело за које је осуђени оглашен кривим наступа дана 27.07.2019. године, побијаном пресудом није учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП, а како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца осуђеног Ж.Г. указује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног Ж.Г. одбио као неоснован, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                              Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                       Зоран Таталовић, с.р.