Пресудом Вишег суда у Шапцу Кж1 368/21 од 25.01.2022. године одбијене су као неосноване жалба ОЈТ у Шапцу и жалбе бранилаца окривљеног а пресуда Основног суда у Шапцу, Судска јединица у Коцељеви К 813/2020 од 30.09.2021. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Владан Мијаиловић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе за кривично дело за које је оглашен кривим.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештeња Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводећи да изрека пресуде и опис чињеничног стања не упућују на закључак да су остварени сви елементи кривичног дела. Према захтеву, изрека пресуде не садржи опис из кога би произилазило извршење радње кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, нити узрочно- последичну везу између радње окривљеног и настале последице тј. изрека правноснажне пресуде не садржи битне елементе кривичног дела из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Чланом 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да недозвољен промет акцизних производа чини онај ко супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, неовлашћено производи, прерађује, продаје или ко набавља ради продаје, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет производе који се у складу са законом сматрају акцизним производима.

Према чињеничном опису у изреци првостепене пресуде и утврђеном чињеничном стању, окривљени АА је дана 29.01.2020. године у урачунљивом стању, супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, набавио ради стављања у промет производе и то 90 литара евро-дизела и 40 литара гасног уља, који се као деривати нафте, сходно члану 2. Закона о акцизама сматрају акцизним производима и дана 25.07.2020. године у урачунљивом стању, супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, неовлаћено држао производе – 70 литара евро дизела, који се, сходно одредби члана 2. Закона о акцизама сматрају акцизним производима, на начин, и у месту ближе описаним у изреци пресуде, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено.

У овако описаним и утврђеним радњама окривљеног, стичу се сва обележја, како објективна, тако и субјективна, продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 61. КЗ, за које је оглашен кривим, па су стога супротни наводи браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Наводи браниоца да је у конкретном случају окривљени куповао деривате нафте у Републици Српској за личу употребу у битном представљају оспоравање чињеничног стања утврђеног у правноснажним одлукама што није дозвољени разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, односно његовог браниоца, то стога Врховни касациони суд ове наводе захтева није ни разматрао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Владана Мијаиловића, то је Врховни касациони суд, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић