Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 37/10
31.03.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Ж.Н. и др, због кривичног дела тешко дело против здравља људи из члана 259. став 2. у вези става 1. у вези члана 251. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. бр. 520/09 од 27.08.2009. године, подигнутом против правноснажних решења Окружног суда у Београду Ки. бр.11/09 од 14.04.2009. године и Ки. бр.11/09 - Кв. бр. 1585/09 од 29.04.2009. године, у седници већа одржаној 31.03.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

            Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. бр. 520/09 од 27.08.2009. године се УВАЖАВА као основан, па се УКИДАЈУ правноснажна решења Окружног суда у Београду Ки. бр. 11/09 од 14.04.2009. године и             Ки. бр.11/09-Кв. бр. 1585/09 од 29.04.2009. године.

О б р а з л о ж е њ е

 

            Решењем истражног судије Окружног суда у Београду Ки. бр. 11/09 од 14.04.2009. године С.м.о. М. ф. у Н. кажњен је новчаном казном у износу од 250.000,00 динара.

            Одлучујући о жалби Д. М. ф. Окружни суд у Београду је решењем Ки. бр. 11/09 - Кв. бр. 1585/09 од 29.04.2009. године одбио жалбу као неосновану.

            Против наведених правноснажних решења Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз. бр. 520/09 од 27.08.2009. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 367. тачка 1. ЗКП у вези члана 368. став 2. у вези члана 114. став 1. и члана 115. став 1. и 2. ЗКП, а у односу на другостепено решење и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, са предлогом да се оба решења укину и предмет упути на поновно одлучивање.

            Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 2. и 3. ЗКП, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног заменика Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости подигнут, па је нашао:

            Основано се у захтеву за заштиту законитости указује да су првостепеним и другостепеним решењем Окружног суда у Београду учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 114. став 1. и члана 115. став 1. и 2. ЗКП, а другостепеним решењем и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП.

            Наиме, првостепеном решењу о новчаном кажњавању претходиле су повреде поступка у вези са одређивањем вештачења, јер исто није одређено у складу са одредбама Законика о кривичном поступку.

            Из наредбе истражног судије од 16.01.2009. године утврђује се да је иста дата с позивом на одредбу члана 219. ЗКП, међутим, та одредба не односи се на вештачење већ на искључење кривичног гоњења странаца који уживају право имунитета.

            Наредба за вештачење морала је бити дата на основу одредбе члана 114. ЗКП, која у ставу 1. предвиђа да се вештачење одређује писменом наредбом органа који води поступак, у којој морају бити наведене чињенице у погледу којих се обавља вештачење и коме се поверава. Истражни судија је наредбом вештачење поверио М.ф. у Н. и при томе није навео чињенице у погледу којих треба обавити вештачење нити је, у смислу одредбе члана 115. став 1. ЗКП, одредио рок у коме треба обавити вештачење.

            По пријему наредбе са списима предмета, председник С.м.о. М.ф. у Н. дописом бр.16-424/1 од 19.02.2009. године обавестио је суд да је, пре него што се приступи вештачењу, а у смислу правних аката Ф, неопходно да суд уплати износ од 130.000,00 динара, а да је, због сложености предмета за обављање вештачења потребно око шест месеци. Поводом тог дописа истражни судија Окружног суда у Београду наложио је С.м.о. да поступи по наредби суда од 16.01.2009. године и да ће у супротном применити мере из члана 115. став 2. ЗКП. Након тога, С.м.о. се поново обратио Окружном суду у Београду дописом број 16-424/2 од 06.03.2009. године у коме је поново, детаљно образложио разлоге из којих се повереном вештачењу не може приступити одмах, посебно наглашавајући да то не значи да одбијају обављање вештачења. Истражни судија није уважио разлоге С.м.о. и дописом од 02.04.2009. године наложио да се целокупни списи доставе суду, а затим донео решење о кажњавању уз образложење да је С.м.о. одбио да изврши наложено вештачење.

            Поступајући на овај начин, истражни судија је неправилно применио одредбу члана 115. став 2. ЗКП, јер у конкретном случају, а имајући у виду изложени след догађаја у вези са повереним вештачењем, истражни судија није ни имао основ за примену поменуте законске одредбе.

            Другостепеним решењем нису отклоњене учињене повреде одредаба члана 114. и 115. ЗКП, а осим тога, то решење захваћено је и битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, јер другостепени суд, одбијајући жалбу С.м.о. изјављену против првостепеног решења, није навео јасне разлоге за такву своју одлуку, већ је дао разлоге који су противречни садржини дописа који је од стране одбора упућен истражном судији.

            С тим у вези другостепени суд у разлозима само наводи да је М.ф. више пута дат налог за вештачење уз упозорење на последице непоступања у смислу члана 115. став 2. ЗКП и да, упркос томе, није поступљено по налогу суда. При томе, другостепени суд није уопште узео у обзир неправилности и недостатке наредбе за вештачење, нити се изјаснио о наводима С.м.о. везане за немогућност да се вештачење обави одмах и услове и рок у коме су у могућности да поверено вештачење обаве.

            Имајући у виду све наведено, Врховни касациони суд је нашао да су побијана решења донета неправилном применом одредаба Законика о кривичном поступку, те да као таква морају бити укинута.

            Из изнетих разлога, на основу одредаба члана 30. и члана 90. став 1. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' број 116 од 22.12.2008. године) и одредбе члана 425. став 1. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                       За председника већа-судију

Драгана Вуксановић, с.р.                                                          Горана Чавлину,

                                                                                                      судија Невенка Важић, с.р.