Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је основан.

Бранилац окривљеног АА у захтеву наводи да је у побијаним решењима суд погрешно применио одредбе материјалног права када је одбио захтев браниоца окривљеног у делу који се односи на састав захтева за накнаду трошкова кривичног поступка, уз образложење да наведена радња није предузета у корист одбране окривљеног и да се не ради о образложеном поднеску у смислу одредаба ЗКП. У захтеву се наводи да је такав став суда супротан одредби члана 261. став 1. и 2. тачка 7) ЗКП, као и Тарифном броју 4 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, јер је састављање захтева за накнаду трошкова представља састављање осталих поднесака у кривичном поступку.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП, прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом става 2. тачка 7) истог члана, између осталог, прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Тарифним бројем 4. Адвокатске тарифе у ставу 1. прописано је и таксативно означено за састављање којих поднесака адвокату припада награда из тарифног броја 1, док је ставом 2. истог Тарифног броја прописано да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1 за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Имајући у виду напред наведено, цитиране одредбе ЗКП и Адвокатске тарифе, Врховни касациони суд је нашао да предметни поднесак – трошковник, којим је бранилац захтевао накнаду трошкова кривичног поступка, представља поднесак који је сачињен ради остваривања права и интереса окривљеног у поступку, с обзиром да суд по службеној дужности није покренуо поступак за исплату трошкова, већ је то иницирао управо бранилац поменутим поднеском. Из наведеног разлога се не може прихватити закључак дат у побијаним решењима да подношење трошковника од стране браниоца не представља радњу коју адвокат предузима у корист одбране окривљеног, већ представља испостављање рачуна за извршене адвокатске услуге, што у ширем смислу представља обавезу адвоката, па се по налажењу Врховног касационог суда трошковник може сматрати састављањем осталих поднесака у кривичном поступку.

Како награда за састављање захтева за трошкове кривичног поступка није предвиђена Тарифним бројем 4. став 1, по налажењу Врховног касационог суда, такав захтев се има сматрати наградом за састављање осталих поднесака у кривичном поступку, сходно ставу 2. Тарифног броја 4, на име које адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, као основан, укинуо побијана решења и предмет вратио Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку отклонила повреда закона на коју је указано овом пресудом и с тим у вези утврдила висина награде и нужних издатака браниоца у складу са одредбама ЗКП и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                           Радмила Драгичевић Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић