Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано бранилац окривљеног АА, адвокат Ђорђе Милићевић, у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП.

Из списа предмета произилази да је против окривљеног АА Одељење криминалистичке полиције, ПУ Панчево поднело кривичну пријаву КУ 2086/22 од 08.11.2022. године због постојања основа сумње да је извршио кривично дело повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања из члана 163. КЗ.

Окривљени АА је ангажовао браниоца, адвоката Ђорђа Милићевића, пуномоћјем које је Основном јавном тужиоцу у Крагујевцу достављено пре саслушања окривљеног које је обављено 25.01.2023. године када је окривљени одбрану изнео без присуства браниоца. Након тога, бранилац окривљеног, адвокат Ђорђе Милићевић, поднео је молбу за разгледање списа предмета Кт 1143/22 која је запримљена 31.01.2023. године, а по којој је браниоцу одобрено разгледање списа које је извршио 17.02.2023. године, односно након што је решењем Основног јавног тужиоца у Крагујевцу Кт 1143/22 од 01.02.2023. године одбачена предметна кривична пријава против окривљеног АА.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Ђорђе Милићевић, поднео је Основном јавном тужиоцу у Крагујевцу захтев за накнаду трошкова кривичног поступка и то 20.02.2023. године у укупном износу од 16.500,00 динара који укључују награду за разгледање списа предмета у износу од 8.250,00 динара и састав захтева за накнаду трошкова кривичног поступка у истом износу, који је одбијен побијаним решењима уз образложење да је разгледање списа предузето 17.02.2023. године након завршетка предистражног поступка из ког разлога трошкови које је бранилац захтевао не представљају трошкове кривичног поступка у смислу члана 261. став 1. ЗКП, па му исти и не припадају.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП, прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко сноси трошкове поступка и колико они износе.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Према налажењу Врховног касационог суда, правно дејство које решење о одбачају кривичне пријаве има у односу на трошкове који су настали у поступку поводом кривичне пријаве, може се поистоветити са правним дејством које обустава кривичног поступка производи у односу на трошкове кривичног поступка, па се одлука о трошковима поступка у којем је одбачена кривична пријава доноси сходном применом члана 265. став 1. ЗКП.

У конкретном случају, решење о трошковима кривичног поступка није донето, односно није одлучено да ли трошкови падају на терет буџетских средстава или не, па побијаним решњима није могао бити одбијен захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка обзиром да о трошковима предметног поступка није ни одлучено сходно члану 265. став 1. ЗКП.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП, из ког разлога је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ђорђа Милићевића, укинуо у целини побијана решења и предмет вратио Основном јавном тужиоцу у Крагујевцу на поновно одлучивање, који ће у поновном поступку отклонити повреду на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић