Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Кристина Ожеговић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи у целини пресуду другостепеног суда, тако што ће констатовати да се услед наступања застарелости кривичног гоњења кривични поступак у односу на окривљеног обуставља.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело из члана 194. став 1. КЗ наступила у току жалбеног поступка, а пре доношења другостепене пресуде. Према наводима захтева, застарелост кривичног гоњења за кривично дело из члана 194. став 1. КЗ, које је према чињеничном опису из изреке првостепене пресуде, извршено у временском периоду од 2016. године до 12.10.2017. године, наступила је 01.01.2022. године. Упркос томе, другостепени суд је 10.02.2022. године донео пресуду којом је потврдио првостепену пресуду и на тај начин, по мишењу браниоца, повредио закон на штету окривљеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, по оцени Врховног касационог суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Из списа предмета произлази да је пресудом Првог основног суда у Београду К 65/21 од 05.11.2021. године окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ за које је прописана казна затвора од три месеца до три године, а које је према чињеничном опису у изреци пресуде, извршио у временском периоду од 2016. године до 12.10.2017. године.

Одредбом члана 103. тачка 6) ЗКП одређено је да се кривично гоњење не може предузети кад протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године.

Одредбом члана 104. став 1. КЗ прописано је да застарелости кривичног гоњења почиње да тече од дана када је кривично дело извршено, док је у ставу 6. истог члана, прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, које је извршио у временском периоду од 2016. године до 12.10.2017. године, па Врховни касациони суд налази да су неосновани наводи захтева браниоца окривљеног да је апсолутна застарелост кривичног гоњења у конкретном случају наступила 01.01.2022. године, односно у поступку по редовном правном леку, а пре доношења другостепене пресуде.

Последња радња извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим предузета је 12.10.2017. године, па према одредби члана 103. тачка 6) и 104. став 6. ЗКП апсолутна застарелост кривичног гоњења у конкретном случају наступа 12.10.2023. године. Према томе, у време када је кривични поступак против окривљеног правноснажно окончан доношењем пресуде Вишег суда у Београду Кж1 20/22 од 10.02.2022. године, апсолутна застарелост кривичног гоњења није наступила.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да апсолутна застарелост кривичног гоњења није наступила у поступку по редовном правном леку, како се неосновано истиче у поднетом захтеву, па доношењем побијаних пресуда није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Кристине Ожеговић, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић