Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА – адвокат Јелена Лукавац, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијана решења укине.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује да су нижестепена решења донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП.

С тим у вези, у захтеву се истиче да је побијано првостепено решење (Кв бр.1827/2022 од 15.11.2022. године) донето у већу састављеном од, поред осталог, судије Данијеле Вемић, која је била члан већа, а која је претходно донела решење о потврђивању оптужнице против окривљеног, и због чега је, према ставу браниоца, морала бити изузета од судијске дужности приликом доношења одлуке о продужењу притвора према окривљеном, имајући у виду да је већ учествовала у поступку потврђивања оптужнице.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног су, по оцени овога суда, неосновани.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ова битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Дакле, из цитиране законске одредабе јасно произилази да се о апсолутно битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се бранилац окривљеног позива у захтеву, може говорити само уколико се ради о учествовању у суђењу, односно на главном претресу у првостепеном поступку или о одлучивању у поступку по редовном или ванредном правном средству, судије који се мора обавезно изузети из разлога прописаних чланом 37. став 1. тачка 4) ЗКП.

Како из списа предмета произилази да је судија Данијела Вемић у својству члана већа учествовала у доношењу решења којим је потврђена оптужница против окривљеног, а затим приликом доношења одлуке о притвору, то у конкретном случају није реч о некој од процесних ситуација прописаних одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, због којих би се судија Данијела Вемић морала изузети од судијске дужности, обзиром да није учествовала у суђењу, односно на главном претресу, у првостепеном поступку, те у даљем поступку није одлучивала о оптужби.

Питање непристрасности судије (чл. 37. ст. 2. ЗКП-а) због евентуалне „контаминације“ учествовањем у доношењу предпретресних одлука, могло би се поставити у другим процесним ситуацијама, а свакако и приликом одлучивања о кривици окривљеног, што у конкретној ситуацији није случај.

Из наведених разлога Врховни касациони суд налази да побијаним нижестепеним решењима није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, обзиром да судија Данијела Вемић није поступала ни у једном својству које је прописано одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, а које би представљало разлог за обавезно изузеће судије од поступања у предмету, те су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић