.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 4/2015
27.01.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.Б., због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног С.Б., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Суботици К 115/13 од 12.05.2014. године и Вишег суда у Суботици Кж1 8/14 од 28.08.2014. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног С.Б. поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Суботици К 115/13 од 12.05.2014. године и Вишег суда у Суботици Кж1 8/14 од 28.08.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици К 115/13 од 12.05.2014. године окривљени С.Б., оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. став 1. КЗ за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени у року од три године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.
Наведеном пресудом према окривљеном С.Б. изречена је мера безбедности обавезног психијатриског лечења на слободи за коју је одређено да ће трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године, а да у случају да се окривљени не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти, окривљеном се може изрећи обавезно психијатриско лечење и чување у здравственој установи.
Истом пресудом на основу члана 264. став 1. у вези члана 261. ЗКП, окривљени С.Б. је обавезан да на име паушала плати износ од 3.000,00 динара и трошкове кривичног поступка у износу од 45.649,00 динара као и да оштећеном Д.М. на име трошкова заступања путем пуномоћника исплати износ од 123.375,00 динара у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је на основу члана 258. став 4. ЗКП, оштећени – оштећени као тужилац Д.М. са својим имовинско правним захтевом упућен на парницу.
Пресудом Вишег суда у Суботици Кж1 8/14 од 28.08.2014. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног С.Б. и његовог браниоца, као и жалба пуномоћника оштећеног као тужиоца Д.М. и пресуда Основног суда у Суботици К бр.115/13 од 12.05.2014. године потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је окривљени С.Б. због повреде кривичног закона, битне повреде одредаба кривичног поступка, одлуке о кривици и висини казне, изречене мере безбедности, и изреченим трошковима, због битне повреде Међународног уговора број 9/03, 5/05 Европске конвенције за заштиту људских права и слобода члан 6. став 3. и права на правично суђење став 2. и 3. и битне повреде Међународног уговора 9/03, 5/05 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода члан 3. и 4. са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи у смислу навода захтева и донесе ослобађајућу пресуду, окривљеног огласи невиним и укине поступак и трошкове поступка.
Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 486. и 487. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости окривљеног С.Б. је недозвољен.
Одредбом члана 483. став 3. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Имајући у виду да је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда поднео окривљени С.Б. лично, што није у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, Врховни касациони суд је захтев окривљеног оценио као недозвољен.
Из изнетих разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 483. став 3. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
