Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 428/2018
03.04.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Оливере Јованић, поднетом против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 153/18 од 20.02.2018. године, у седници већа одржаној 03.04.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 153/18 од 20.02.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Суботици Кв 11/18 од 22.01.2018. године одређено је да се окр. АА суди у одсуству.
Апелациони суд у Новом Саду решењем Кж2 153/18 од 20.02.2018. године одбио је као неосновану жалбу браниоца окривљеног изјављену против првостепеног решења Основног суда у Суботици.
Против наведеног правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 153/18 од 20.02.2018. године, бранилац окривљеног, адв. Оливера Јованић поднела је захтев за заштиту законитости због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5. и 11. и став 2. тачка 2. и 3. ЗКП као и због повреда кривичног закона, због одлуке о суђењу у одсуству и повреде међународних конвенција и уговора, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости уважи и побијано решење укине или преиначи и одбије предлог за суђење у одсуству.
Врховни касациони суд је у седници већа рамотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева наводи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5. и 11. и став 2. тачка 2. и 3. ЗКП, које повреде, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, док у вези са истакнутим повредама закона и међународних конвенција не даје никакво образложење.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, оценио недозвољеним и, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић, с.р. Зоран Таталовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић