Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 43/10
24.03.2010. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.Ђ, због кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз. 468/09 од 31.8.2009.године, подигнутом против правноснажних пресуда Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 30.10.2007.године и Окружног суда у Ваљеву Кж. 377/08 од 5.8.2008.године, у седници већа одржаној 24.03.2010.године, у присуству окривљеног Д.Ђ. и адвоката С.Р, а у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца Србије, донео је
П Р Е С У Д У
Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз. 468/09 од 31.8.2009.године, се УВАЖАВА као основан па Врховни касациони суд:
1. ПРЕИНАЧАВА пресуду Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 30.10.2007.године, у ставу I изреке, (преиначену пресудом Окружног суда у Ваљеву Кж. 377/08 од 5.8.2008.године само у погледу правне оцене дела), и на основу члана 354. тачка 3. Законика о кривичном поступку ОДБИЈА оптужницу оштећених: З.Л, М.Л. и П.Л. у односу на породице оштећених: Б.П, Ј.П, Д.Ђ, П.Р, В.К, М.Ј. и Н.Ј, те оштећену А.Н, оштећену М.Л, оштећеног Н.Л, оштећену Д.А, оштећеног Б.Ч. и оштећеног М.М, па
Окривљеног Д.Ђ, из В..... ЈМБГ .... оглашава
КРИВИМ
што је:
„у току марта месеца 2003.године у В..., у својој кући, ....... улици број ...., продавао шкодљиву животну намирницу – свињско месо, на начин што је на пијаци у К. од НН лица купио свињу тежине 150 кг, коју је потом заклао и заједно са другим свињским месом, које није било прегледано од стране ветеринара, јер се бавио клањем стоке и продајом меса, па је, након прегледа само ове свиње на трихинелозу од стране ветеринара сведока Ј.М, за шта има потврду о извршеном прегледу меса, касније продавао својим комшијама и пријатељима, свињско месо што у свежем што у сушеном стању, те су се оштећени З.Л, оштећена М.Л. и оштећени П.Л. по конзумирању купљеног свињског меса од окривљеног разболели од трихинелозе, чиме је њихово здравље тешко нарушено, иако је окривљени био свестан да продајом свињског меса без одговарајућег ветеринарског прегледа, здравље других лица може бити тешко нарушено, али је олако држао да до тога неће доћи“
чиме је извршио кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. Кривичног законика,
па му Врховни касациони суд, на основу члана 4. став 2., члана 45., 54., 64., 65. и 66. Кривичног законика ИЗРИЧЕ
УСЛОВНУ ОСУДУ
тако што му утврђује казну затвора у трајању од једне године, коју окривљени неће издржати уколико у року од две године, по правноснажности пресуде, не изврши ново кривично дело,
док у осталом делу, првостепена пресуда, остаје неизмењена.
2. УТВРЂУЈЕ да је пресудом Окружног суда у Ваљеву Кж. 377/08 од 5.8.2008. године, у ставу II изреке, у корист окривљеног Д.Ђ. учињена повреда кривичног закона из члана 369. тачка 5. Законика о кривичном поступку, у вези члана 59. став 1. Основног кривичног закона.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 30.10.2007. године, поред осталог, окривљени Д.Ђ. је, у ставу I изреке, оглашен кривим због извршеног кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 2. КЗ за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од једне годину, коју окривљени неће издржати уколико у року од две године, од дана правноснажности пресуде, не изврши ново кривично дело.
Истом пресудом, у ставу II изреке, окривљени Д.Ђ, на основу члана 355. тачка 3. ЗКП-а ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољене трговине из члана 147. став 2. у вези става 1. КЗ РС.
Пресудом Окружног суда у Ваљеву Кж. 377/08 од 5.8.2008.године, поводом жалбе браниоца окривљеног Д.Ђ, а по службеној дужности преиначена је пресуда Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 29.10.2007.године, у ставу I изреке, само у погледу правне квалификације кривичног дела, тако што је тај суд окривљеног Д.Ђ. огласио кривим због извршеног кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ, за које му је на основу члана 4. став 2., 42., 45., 54., 64., 65. и 66. КЗ изрекао условну осуду којом му је утврдио казну затвора у трајању од једне године која се неће извршити ако окривљени у року од две године, од дана правноснажности пресуде, не изврши ново кривично дело, док је жалба браниоца окривљеног Д.Ђ. одбијена као неоснована.
Истом пресудом, уважењем жалбе Општинског јавног тужиоца из Ваљева преиначена је пресуда Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 29.10.2007. године, у ставу II изреке, у односу на окривљеног Д.Ђ, тако што је исти суд окривљеном Д.Ђ. за кривична дела недозвољене трговине из члана 147. став 2. у вези става 1. КЗ РС , ближе описан у изреци првостепене пресуде, на основу члана 5. став 2., члана 59. ОКЗ и члана 459. ЗКП-а изрекао судску опомену.
Републички јавни тужилац Србије подигао је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 30.10.2007. године и Окружног суда у Ваљеву Кж. 377/08 од 5.8.2008. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 5. ЗКП-а, учињене на штету окривљеног Д.Ђ. везано за кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ и због повреде кривичног закона из члана 369. тачка 5. ЗКП-а, учињене у корист окривљеног Д.Ђ, везано за кривично дело недозвољене трговине из члана 147. став 2. у вези става 1. КЗ РС, с предлогом да Врховни суд Србије, уважењем захтева преиначи правноснажне пресуде тако што ће Д.Ђ. огласити кривим због извршеног кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ, те на основу члана 425. став 2. ЗКП-а констатовати да је другим ставом правноснажне пресуде Окружног суда у Ваљеву Кж. 377/08 од 5.8.2008. године повређен закон у корист окривљеног Д.Ђ.
Врховни касациони суд је, одлучујући на основу члана 90. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116 од 22.12.2008.године), одржао седницу већа, у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, у присуству окривљеног Д.Ђ. и адвоката С.Р, а у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца Србије, на којој је размотрио списе предмета са захтевом Републичког јавног тужиоца, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је основан.
Општински суд у Ваљеву, пресудом К. 552/06 од 30.10.2007. године повредио је кривични закон на штету окривљеног Д.Ђ, тиме што га је огласио кривим због кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ извршеног на штету породица оштећених: Б.П, Ј.П, Д.Ђ, П.Р, В.К, М.Ј. и Н. Ј, те оштећене А.Н, оштећене М.Л, оштећеног Н.Л, оштећене Д.А, оштећеног Б.Ч и оштећеног М.М. Наиме, како је само у односу на оштећене З.Л, М.Л. и П.Л. постојала оптужба овлашћеног тужиоца у смислу члана 61. став 1. и 2. у вези члана 19. ЗКП-а, док исте у односу на остале оштећене није било, јер они нису, у смислу члана 63. ЗКП-а наставили кривични прогон против окривљеног Д.Ђ, због предметног кривичног дела – тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ, првостепени суд је повредио кривични закон – члан 368. став 1. тачка 5 .ЗКП-а у вези члана 61. став 2. и члана 63. ЗКП-а на штету окривљеног Д.Ђ.
С обзиром на утврђену повреду Врховни касациони суд је преиначио пресуду Општинског суда у Ваљеву К. 552/06 од 30.10.2007. године, оглашавајући окривљеног Д.Ђ. кривим због извршеног кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ, налазећи да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја наведеног кривичног дела, само у односу на оштећене З.Л, М.Л. и П.Л, у односу на које оштећене је постојала оптужба овлашћеног тужиоца, а у односу на остале оштећене оптужница је одбијена на основу члана 354. тачка 3. ЗКП-а, јер су наступиле околности које трајно искључују кривично гоњење.
Надаље, Врховни касациони суд је одлучио о кривичној санкцији, везано за извршено кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ, тако што му је задржао изречену кривичну санкцију из првостепене пресуде те је окривљеном Д.Ђ, због извршеног кривичног дела тешког дела против здравља људи из члана 259. став 3. у вези члана 256. став 3. у вези става 2. КЗ, изрекао условну осуду, као у изреци ове пресуде, у уверењу да ће у конкретном случају, само упозорење уз претњу казном довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела.
Поред тога, везано за тачку 2 изреке ове пресуде, Врховни касациони суд је утврдио да је Окружни суд у Ваљеву, приликом доношења другостепене пресуде Кж. 377/08 од 5.8.2008.године, против које је захтев за заштиту законитости такође подигнут, учинио повреду кривичног закона из члана 369. тачка 5. ЗКП-а, у вези члана 59. став 1. ОКЗ јер је одлуком о судској опомени прекорачио овлашћење које има по закону.
Ово из разлога, јер је чланом 59. став 1. Основног кривичног закона прописано да се судска опомена може изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућим околностима које их чине особито лаким , а како је за предметно кривично дело – недозвољене трговине из члана 147. став 2. у вези става 1. КЗ РС, запрећена новчана казна или затвор до три године, а самим чланом 147. КЗ РС није посебно прописано да се за ово дело, иако је запрећена казна затвора до три године, може изрећи судска опомена, то је Окружни суд у Ваљеву изрицањем судске опомене окривљеном Д.Ђ. због извршеног кривичног дела недозвољене трговине из члана 147. став 2. у вези става 1. КЗ РС, повредио закон у корист окривљеног.
Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд је уважењем подигнутог захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије, на основу члана 30. став 1., члана 32. Закона о уређењу судова и применом члана 27. став 7. и члана 425. став 1. и 2. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа
Олгица Козлов,с.р. судија,
Горан Чавлина,с.р.