Против наведених правноснажних решења бранилац окривљеног Ж.Ј., адвокат И.М., поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези са ставом 2. и ставом 4. ЗКП, и због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, у вези члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио премерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Ж.Ј. адвоката И.М., Републичком јавном тужиоцу, па је одржао седницу већа, о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, а на којој седници је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву браниоца окривљеног нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан.

Наиме, побијаном првостепеним решењем Основног суда у Крагујевцу досуђени су трошкови кривичног поступка окривљеном Ж.Ј., у износу од 990.000,00 динара, и то на име одбране од стране браниоца, будући да је правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе, при чему је у образложењу првостепеног решења обрачуната награда браниоца у складу са важећом адвокатском тарифом и детаљно наведено за које радње браниоцу припада награда и у ком износу. Првостепени суд у образложењу решења навео је и то да окривљеном није признао накнаду трошкова на име одбране на једном одржаном главном претресу дана 12.11.2008. године, јер је увидом у списе утврдио да је наведени претрес неодржан, па је за исти признао накнаду као за неодржан претрес, а разлику између траженог и досуђеног износа одбио као неосновану, накнаду на име одржаног претреса дана 29.09.2011. године с обзиром да је исти одржан без присуства браниоца окривљеног, као и да је одбио захтев за накнаду трошкова на име образложеног поднеска од 14.05.2015. године, јер исти није био нужан за вођење поступка. Другостепени суд је одлучујући о жалби браниоца окривљеног нашао да првостепено решење треба преиначити обзиром да је одлучујући о трошковима кривичног поступка првостепени суд погрешно утврдио да на име одбране за неодржани претрес дана 12.11.2008. године окривљеном припада износ од 16.500,00 динара, јер иако главни претрес тада није одржан, у форми истражних радњи испитан сведок М.Р., тако да окривљеном припада право на накнаду трошкова кривичног поступка на име награде за одбрану окривљеног у истражном поступку у висини од 31.500,00 динара, као и да је правилан став првостепеног суда да захтев за накнаду трошкова на име образложеног поднеска од 14.05.2015. године треба одбити, јер је увидом у списе предмета утврђено да исти није био нужан за вођење поступка, будући да се бранилац окривљеног детаљно изјашњавао о истим наводима у својој завршној речи на главном претресу одржаном дана 26.05.2015. године.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП, је између осталог прописано, да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1. до 6. овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака и стручног саветника падају на терет буџетских средстава суда.

Чланом 2. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, прописано је да су странка или надлежни орган дужни да адвокату плате и награду и накнаду трошкова, док је чланом 8. исте тарифе прописано да адвокату припада накнада за стварне трошкове који су били потребни за обављање поверних му послова.

Имајући у виду наведене одредбе, по налажењу Врховног касационог суда основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Ж.Ј. истиче да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП, јер окривљени има право на накнаду трошкова на име награде браниоцу за састав поднеска од 14.05.2015. године у коме се бранилац изјаснио о прецизираној оптужници тужилаштва у завршној речи на главном претресу, тако да наведени образложени поднесак чини саставни део завршне речи браниоца окривљеног Ж.Ј., без обзира што је своју завршну реч бранилац окривљеног дао на главном претресу дана 26.05.2015. године.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је укинуо првостепено и другостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, да би у поновном поступку, а имајући у виду све примедбе из ове пресуде, првостепени суд донео правилну и на закону засновану одлуку.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                  Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                            Зоран Таталовић, с.р.