Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1142/19 од 15.01.2020. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Шапцу и браниоца окривљене а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Брана Стојчић, због повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1), члана 428. став 8. и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине другостепену пресуду и предмет врати Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Републичком јавном тужиоцу кога није обавестио о седници већа, као ни браниоца окривљене, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, те је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет и по оцени навода у захтеву, нашао:

Указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене АА у захтеву за заштиту законитости истиче да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказу на коме се по одредбама Закона о кривичном поступку не могу заснивати и то на исказу окривљене датом 08.06.2016. године у дисциплинском поступку који доказ је прибављен противно члану 16. став 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, из списа предмета и образложења побијаних правноснажних пресуда произлази да се чињенично стање утврђено у побијаним пресудама заснива на исказима окривљене АА из истраге и са главног претреса, а изјава окривљене дата у дисциплинском поступку дана 08.06.2018. године односи се на други износ противправно прибављене имовинске користи у односу на онај означен у чињеничном опису предметног кривичног дела датом у изреци првостепене пресуде.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене неосновано указује да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљене повређен закон из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости истиче и то да је побијаним правноснажним пресудама учињена и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, са образложењем да је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, да у пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања а да су они разлози који су дати потпуно нејасни и у знатној мери противречни, те да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исказа сведока и самих тих исказа, као и да суд није поступио сходно одредби члана 428. став 8. ЗКП, која га обавезује да одређено и потпуно изнесе које је чињенице утврдио у кривичном поступку и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, те да изнесе оцену веродостојности и противречности доказа и разлоге којима се руководио, нарочито при утврђивању да ли је окривљена учинила кривично дело, односно да ли постоји кривично дело и кривична одговорност.

Поред изнетог, бранилац у захтеву указује да суд није законито оценио одбрану окривљене, нити је ценио исказе саслушаних сведока ББ, ВВ и ГГ, којим наводима се оспорава оцена доказа и чињенично стање које је на основу такве оцене утврђено у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2. и члана 428. став 8. ЗКП, нити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљене АА у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                     Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                   Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић