Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Побијаним решењима Апелациони суд у Београду је, одлучујући о трошковима, одбио захтев у погледу трошковника који је бранилац поднео, са образложењем да његово састављање не спада у ред трошкова кривичног поступка. По налажењу овог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, где је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, на тај начин што је одбио захтев за накнаду трошкова у делу у коме је захтевана исплата накнаде за састав трошковника браниоца окривљеног.

Наиме, из списа предмета произилази да је бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Драгомир Мрдаљ, поднео предлог за исплату трошкова кривичног поступка на име одбране окривљеног пред другостепеним судом а да и окривљеном нису признати трошкови у износу од 22.500,00 динара на име састава трошковника, са образложењем да састав трошковника не спада у трошкове кривичног поступка, јер се не ради о поднеску који је поднет у прилог одбране окривљеног, већ се ради о поднеску који је бранилац дужан да поднесе уколико жели да наплати своје трошкове кривичног поступка.

Поступајући на тај начин, по налажењу Врховног касационог суда, Апелациони суд у Београду је побијаним решењима учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана, наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се тако у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено због којих поднесака адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичног поступку.

По налажењу Врховног касационог суда, предметни поднесак-трошковник којим је бранилац захтевао накнаду трошкова кривичног поступка, представља поднесак који је сачињен ради остваривања права и интереса окривљеног у поступку, с обзиром да суд по службеној дужности није покренуо поступак за исплату трошкова, већ је то иницирао управо бранилац окривљеног поменутим поднеском, па се стога не може прихватити закључак дат у побијаним решењима да овај поднесак није био поднет у прилог одбране окривљеног. Како награда за састављање захтева за трошкове кривичног поступка није предвиђена ставом 1. Тарифног броја 4. , то се исти има третирати као „остали поднесак у кривичном поступку“, сходно ставу 2. Тарифног броја 4, за чије састављање адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, побијана решења укинуо и предмет вратио Апелационом суду на поновно одлучивање. У поновном поступку суд ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом и с тим у вези утврдити висину награде и нужних издатака браниоца у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката те донети правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић