На основу члана 258. став 4. ЗКП, оштећеном ВВ досуђен је имовинскоправни захтев у износу од 261.025,82 динара, па је окривљени обавезан да овај износ солидарно са окривљеном ББ плати оштећеном у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 бр.28/25 од 03.02.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА, а пресуда Основног суда у Крагујевцу К бр.626/24 од 27.08.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Матија Милошевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због повреде одредаба члана 3. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и укине побијане пресуде или да преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног АА „ослободити сваке одговорности“.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног АА – адвокат Матија Милошевић, у уводу захтева за заштиту законитости, као разлог подношења, истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, а у образложењу захтева не наводи ниједну повреду из члана 485. став 4. ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљенима преко бранилаца, већ указује на повреду члана 3. став 1. ЗКП, истицањем да је Виши суд у Крагујевцу, као другостепени, повредио закон на штету окривљеног на тај начин што је у готово две идентичне ситуације донео две различите одлуке обзиром да је пресуду Основног суда у Крагујевцу К бр.427/23 укинуо смарајући да кривица окривљеног није доказана, док је након пар месеци у готово идентичној ситуацији првостепену пресуду потврдио.

Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву не истиче ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, већ указује на повреду закона из члана 3. став 1. ЗКП, која не представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то је Врховни суд и захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Матије Милошевића одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                          Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић