Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Горан Дошен, због повреде одредбе члана 485. став 1 тачка 1) Законика о кривичном поступку, јер је на чињенично стање утврђено у правноснажним пресудама погрешно примењен закон, те да је одлуком о кривичној санкцији повређен закон односно суштински пресуде побија због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, побијане пресуде укине и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет и након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да су побијане пресуде захваћене повредама одредаба Законика о кривичном поступку из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 246. став 6. Кривичног законика (КЗ), с обзиром да, иако је окривљени открио од кога је набавио опојну дрогу, нижестепени судови нису применили одредбу члана 246. став 6. КЗ на основу које је окривљени могао бити ослобођен од казне, те је на наведени начин, по наводима браниоца, окривљеном повређено право да се према њему примени одредба члана 246. став 6. КЗ, чиме у суштини бранилац указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Врховни касациони суд налази да су изнети наводи у захтеву за заштиту законитости неосновани.

Ово стога што је одредбом члана 246. став 1. КЗ прописано да ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од 3 до 12 година. Ставом 6. истог члана, прописано је да се учинилац дела из става 1. до 5. тог члана, који открије од кога набавља опојну дрогу, може ослободити од казне.

Дакле, члан 246. став 6. КЗ предвиђа факултативни основ за ослобођење од кажњавања за кривична дела из става 1. до 5. тог члана, односно само могућност, али не и обавезу суда да у случају када окривљени открије лице од кога набавља опојну дрогу истог ослободи од казне за предметно дело, те подразумева и оцену суда да су испуњени услови за примену ове законске одредбе.

Полазећи од наведеног, а како је окривљеном побијаном пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1012/20 од 17.02.2021. године, којом је у делу одлуке о кривичној санкцији преиначена пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 619/19 од 12.10.2020. године, утврђена казна затвора у трајању од 3 године, одмерена у границама прописаним за предметно дело, то су по оцени Врховног касационог суда неосновани наводи захтева да је побијаним пресудама одлуком о кривичној санкцији у односу на кривично дело из члана 246. став 1. КЗ повређен закон.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                   Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                       Драган Аћимовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић