Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 485/2021
18.05.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Веска Крстајића и Радмиле Драгичевић-Дичић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Златана Куртовића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Пазару К бр.202/20 од 09.11.2020. године и Вишег суда у Новом Пазару Кж1 16/21 од 18.02.2021. године, у седници већа одржаној дана 18.05.2021. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Пазару К бр.202/20 од 09.11.2020. године и Вишег суда у Новом Пазару Кж1 16/21 од 18.02.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару К бр.202/20 од 09.11.2020. године, окривљени АА, оглашен је кривим због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од пет месеци и за кривично дело угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи из члана 124. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од осам месеци. Окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати у корист буџетских средстава суда износ од 12.578,40 динара и износ од 5.000,00 динара на име судског паушала, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кж1 16/21 од 18.02.2021. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Златан Куртовић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд побијане правноснажне пресуде преиначи тако што ће према окривљеном на основу члана 422. тачка 3) ЗКП одбити оптужбу у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости истиче да је окривљени побијаном правноснажном пресудом оглашен кривим за кривично дело насиље у породици из члаа 194. став 1. КЗ, иако је против окривљеног поводом истог догађаја у односу на предметно кривично дело правноснажно окончан прекршајни поступак доношењем пресуде Прекршајног суда у Новом Пазару Пр бр.2931/19 од 30.09.2019. године којом је окривљени оглашен одговорним због прекршаја из члана 36. став 1. Закона о спречавању насиља у породици који је учинио тако што је дана 30.09.2019. године у ..., у ... улици, својим возилом пресрео такси возило у којем се налазила његова ванбрачна супруга ББ, отворио врата такси возила а све супротно наредби о изрицању хитне мере од стране ПУ у Новом Пазару од 29.09.2019. године. Стога се, према наводима захтева, имајући у виду да је реч о кажњивом делу које се због своје природе и тежине може подвести под појам „кривично“, поступак који је правноснажно окончан не може поновити у истој ствари с обзиром на забрану поновног суђења у истој ствари и начело ne bis in idem које представља једно од оснивних гаранција права на правично суђење у кривичном поступку.

Изнете наводе захтева којима бранилац формално истиче повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, а суштински указује да је у конкретном случају ствар већ правноснажно пресуђена и да је правноснажном пресудом на штету окривљеног учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, изложене наводе захтева бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а Виши суд у Новом Пазару као другостепени суд, је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, о чему је на страни 2 у ставу седам и осам и на страни 3 образложења своје пресуде Кж1 16/21 од 18.02.2021. године дао јасне и довољне разлоге, које као правилне прихвата и овај суд и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.