Против правноснажног решења Трећег основног суда у Београду Кв 925/23 од 15.01.2024. године у односу на став први, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Срђан Миловановић, због повреде закона из члана 441. став 4. у вези чл. 261. став 2. тачка 7), чл. 262. ст. 1. и 2. и чл. 265. ЗКП, са предлогом да Врховни суд у ставу првом укине побијано решење и да у том делу врати предмет на поновно одлучивање или да преиначи побијано решење.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажног решења против кога је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијано решење донето по Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, која више није важила у време доношења одлуке о трошковима, а на основу првобитног захтева одбране од 27.01.2003. године, без обзира што је бранилац окривљеног свој захтев за накнаду трошкова уредио дана 03.06.2023. године (када је ступила на снагу нова Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката), па је суд трошкове требало да обрачуна применом Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, која је важила у време доношења побијаног решења.

Из списа предмета произилази да је решењем Трећег основног јавног тужилаштва у Београду КТ 2899/19 од 29.09.2022. године одбачена кривична пријава МУП-а РС, ДП ПУ за Град Београд, Полицијска станица Сурчин КУ бр. 9485/19 од 18.07.2019. године поднета против АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, јер не постоје основи сумње да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности.

Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 121/12...) престала је да важи дана 03.06.2023. године када је ступила на снагу Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 43/23).

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1)-6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

По налажењу Врховног суда, правно дејство које решење о одбачају кривичне пријаве има у односу на трошкове који су настали у поступку поводом кривиче пријаве може се поистовети са правним дејством које обустава кривичног поступка производи у односу на трошкове кривичног поступка. С тим у вези, одлука о трошковима предметног поступка у коме је одбачена кривична пријава морала је бити донета сходно члану 265. став 1. ЗКП.

Надаље, решење о одбачају кривичне пријаве у коме није одлучено о трошковима кривичног поступка, у погледу трошкова поступка има исто правно дејство као решење о обустави кривичног поступка, па бранилац окривљеног има право на накнаду трошкова поступка будући да о трошковима поступка у смислу члана 262. став 1. ЗКП није одлучено.

Приликом одлучивања о захтеву за накнаду и награду трошкова, у ситуацији када је кривична пријава одбачена, по налажењу Врховног суда, окривљени је стекао право на накнаду трошкова кривичног поступка на терет буџетских средстава суда даном доношења решења о одбачају кривичне пријаве у смислу члана 265. став 1. ЗКП, па се сходно томе, приликом одлучивања о захтеву за награду и накнаду трошкова кривичног поступка има применити Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката која је важила у време доношења решења о одбачају кривичне пријаве, а што је у конкретном случају Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 121/12...)

Имајући у виду да је побијаним решењем правилно примењена Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката која је важила у време доношења решења о одбачају кривичне пријаве, Врховни суд је оценио као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА.

Из напред неведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић