Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљених С.Р.1 и С.Р.2, адв. Т.М. поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП и члана 439. тачка 1. до 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, обе пресуде преиначи и окривљене ослободи од оптужбе или их блаже казни или да обе пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Након што је примерак захтева, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених С.Р.1 и С.Р.2 је неоснован.

Бранилац окривљених у захтеву најпре указује на повреду одредбе члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, јер се пресуда заснива на доказима на којима се не може заснивати – службене белешке о обавештењима примљеним од грађана број 32/13 и 33/13, обе од 09.01.2013. године и одбрана окр. С.Р.1 дата у својству осумњичене у полицији. Према наводима захтева наведена обавештења примљена од грађана морала су бити издвојена из списа, а када је реч о одбрани окр. С.Р.1 дате у својству осумњичене у полицији, суд није могао да користи такву њену одбрану јер је окривљена ванбрачна супруга окр. С.Р.2 која је ослобођена дужности сведочења.

По налажењу Врховног касационог суда, неосновано бранилац окривљних у захтеву указује на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП. Иста повреда закона истицана је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и с тим у вези на страни 3 у другом и трећем ставу и на страни 4 у првом ставу дао довољне и јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Бранилац окривљених у захтеву указује и на повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, јер дело за које су окривљени оглашени кривим није кривично дело, с обзиром да суд није утврдио да ли се у конкретном случају ради о опојној дроги или не. Оглашавајући окривљене кривим за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ, првостепени суд је применио закон који није могао бити примењен и тиме учинио повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП. Осим тога, према наводима захтева учињена је и повреда закона из тачке 3. наведеног члана 439. ЗКП, јер је одлуком о кривичној санкцији у односу на окр. С.Р.1 повређен закон, с обзиром на то да суд у односу на ову окривљену није применио одредбу члана 246. став 5. КЗ.

По налажењу Врховног касационог суда, неосновано бранилац окривљних у захтеву указује на повреде закона из члана 439. тач. 1, 2. и 3. ЗКП.

Наиме, обављеним вештачењем биљне масе која је одузета од окривљене утврђено је да се ради о биљци канабис која у себи садржи психоактивну супстанцу тетра хидро канабинол (ТХЦ) у количини од 2,16 до 2,7%, а биљка канабис као и ТХЦ наведени су у Решењу о утврђивању опојних дрога и психотропних супстанци. Првостепени суд је, према томе на чињенице које чине битна обележја кривичног дела у питању, квалификацијом радњи окривљених по члану 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, правилно применио кривични закон.

Осим тога, бранилац окривљених је и повреду закона из члана 439. тач. 1. и 2. ЗКП истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, о чему је другостепени суд на страни 5, у последњем ставу и на страни 6, у првом ставу дао разлоге које Врховни касациони суд, такође, у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује. Такође, Врховни касациони суд у смислу наведене одредбе упућује и на разлоге другостепеног суда дате на страни 7 другостепене пресуде, а у вези са применом одредбе члана 246. став 5. КЗ, на шта је бранилац такође указивао у жалби изјављеној против првостепене пресуде, указујући на повреду закона из члана 439. тачка 3. ЗКП.

Налазећи, из изнетих разлога, да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљених С.Р. и С.Р. неоснован, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                           Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                       Зоран Таталовић,с.р.