.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 516/2015
30.06.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Maje Ковачевић-Томић, Соње Павловић, Горана Чавлине и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног И.М., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног И.М., адвоката Н.Д., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Зајечару К 356/14 од 08.10.2014. године и Вишег суда у Зајечару Кж1 20/15 од 13.03.2015. године, у седници већа одржаној дана 30.06.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног И.М., адвоката Н.Д., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Зајечару К 356/14 од 08.10.2014. године и Вишег суда у Зајечару Кж1 20/15 од 13.03.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зајечару К 356/14 од 08.10.2014. године, окривљени И.М. оглашен је кривим због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се овако утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Том пресудом окривљени је обавезан да у корист буџетских средстава суда на име паушала плати износ од 3.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка износ од 10.000,00 динара, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.
Пресудом Вишег суда у Зајечару Кж1 20/15 од 13.03.2015. године усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Зајечару и преиначена је пресуда Основног суда у Зајечару К 356/14 од 08.10.2014. године у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Виши суд у Зајечару окривљеног И.М., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осудио на казну затвора у трајању од шест месеци, док је жалба окривљеног И.М. као неоснована одбијена и првостепена пресуда у непреиначеном делу је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног И.М., адвокат Н.Д., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, коју не опредељује навођењем конкретне повреде одредаба ЗКП у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП и због повреде закона из члана 485. став 2. ЗКП, а из образложења захтева и навода да су нижестепени судови учинили повреду закона закључком да је окривљени И.М. извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ истицањем да изведени докази не пружају основ за закључак да је окривљени починио предметно кривично дело обзиром да није утврђено да је окривљени имао својство службеног лица у оштећеној У. з. с. ''З.'', као и да у поступку није утврђен облик виности окривљеног, произилази да означене правноснажне пресуде, позивајући се на повреду закона, у суштини оспорава због чињеничног стања утврђеног првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом у погледу учешћа окривљеног И.М. у извршењу кривичног дела у питању.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног И.М., адвоката Н.Д., је недозвољен.
Наиме, како је чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног сходно ограничењу његових права правима које у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног И.М., адвоката Н.Д., оценио као недозвољен.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Зоран Таталовић,с.р.
