У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић Дичић, председника већа, Радослава Петровића, Драгомира Милојевића, Милунке Цветковић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Рашида Сакића и др., због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Рашида Сакића, адвоката Слободана Антонића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Лозници К 233/19 од 03.10.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1224/19 од 29.01.2020. године, у седници већа одржаној дана 03.09.2020. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Рашида Сакића, адвоката Слободана Антонића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Лозници К 233/19 од 03.10.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1224/19 од 29.01.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лозници К 233/19 од 03.10.2019. године, поред осталих, окривљени Рашид Сакић оглашен је кривим због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика па је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 30.01.2019. године до 13.08.2019. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана у коме борави, почев од 13.08.2019. године па све док мера траје.

Истом пресудом, на основу члана 258. став 4. ЗКП оштећени AA је ради остваривања имовинско правног захтева упућен на парницу, а окривљени су на основу члана 264. став 1. ЗКП, обавезани да на име трошкова кривичног поступка плате ОЈТ у Лозници износ од 343.675,35 динара, оштећеном на име трошкова кривичног поступка износ од 49.500,00 динара и суду на име паушала износ од 10.000,00 динара, све у року од 60 дана, од дана правноснажности пресуде.

Одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Лозници и бранилаца окривљених Рашида Сакића и ББ, Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Кж1 1224/19 од 29.01.2020. године, исте одбио као неосноване и потврдио првостепену пресуду.

Бранилац окривљеног Рашида Сакића, адвокат Слободан Антонић благовремено је поднео захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда због повреде закона - члан 439. тачка 1) и 2) ЗКП и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји, преиначи побијане пресуде и окривљеног Рашида Сакића ослободи од оптужбе или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновни поступак и суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Рашида Сакића је неоснован. Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, бранилац окривљеног Рашида Сакића у поднетом захтеву наводи да из чињеничног описа радњи окривљеног не произилазе законска обележја кривичног дела из члана 206. став 1. Кривичног законика, за које је окривљени оглашен кривим, као и да је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се није могао применити, обзиром да вредност одузетих ствари не прелази износ од 5.000,00 динара, због чега се, према наводима одбране, у радњама окривљеног евентуално стичу субјективни и објективни елементи привилегованог облика кривичног дела разбојништво из члана 206. став 4. КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, у погледу истакнуте повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП су неосновани, из разлога јер из чињеничног описа кривичног дела у изреци првостепене пресуде и то да је окривљени Рашид Сакић, поступајући у саизвршилаштву, „...у урачунљивом стању, свестан свог дела и његове забрањености и хтео његово извршење, употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело, одузео туђе покретне ствари у намери да њиховим присвајањем прибави себи противправну имовинску корист тако што је по претходном договору дошао до кројачке радње оштећеног, где је окривљени ББ више пута залупао на закључана врата, а када је оштећени то чуо и откључао врата, у унутрашњост радње је ушао прво окривљени ББ, а за њим одмах и окривљени Сакић, који је у руци носио метални кључ за одвртање точкова....и са истим одмах два пута ударио оштећеног у пределу потиљка главе, од којих удараца се оштећени сагао и рукама покушао да заштити главу, али је окривљени Сакић наставио да га удара са металним кључем у пределу леђа и ребара са леве бочне стране....па су оштећеном наредили да се умије јер му се са главе сливала крв, у чему га је окривљени Сакић пожуривао речима „Пожури, исећи ћу те“....након чега је окривљени ББ узео кројачке маказе и оштећеном ставио уз врат, а другом руком затвореном шаком га ударио у чело и захтевао од оштећеног да се извини окривљеном Сакићу....и да му преда 50 еура..., па су обојица окривљених почели да траже новац по радњи....,а окривљени Сакић пронашао исти у јакни оштећеног, а окривљени ББ у фиоци стола, те су сав новац ставили на сто, а затим се са износом од око 4.500,00 динара удаљили у непознатом правцу, при чему су све време претили оштећеном да ће га уколико их пријави убити, ликвидирати, којом приликом је оштећени задобио лаке телесне повреде ...“, а у време и месту како је то ближе описано у изреци пресуде, по налажењу овога суда, јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљеног Рашида Сакића стичу сва битна законска обележја кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. у вези става 33. Кривичног законика, за које је он оптужен и правноснажно оглашен кривим.

Како, из чињеничног описа кривичног дела јасно произилази да је окривљени Рашид Сакић критичном приликом, поступајући у саизвршилаштву, употребом силе и претње против оштећеног АА, одузео туђу покретну ствар - новац у намери да његовим присвајањем себи прибави противправну имовинску корист, по налажењу Врховног касационог суда, у конкретном случају правилно је примењен кривични закон правном квалификацијом кривичноправних радњи окривљеног Рашида Сакића као кривично дело разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, па су стога супротни наводи браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, оцењени као неосновани. Чињеница да је окривљени заједно са још једним лицем, критичном приликом у кући оштећеног пронашао и одузео око 4.500,00 динара и по налажењу овога суда не указује да је окривљени ишао за тим да критичном приликом прибави малу имовинску корист, већ насупрот томе, његове кривичноправне радње ближе описане у изреци правноснажне пресуде јасно указују да је окривљени имао намеру да критичном приликом одузме новац у већем износу.

Надаље, овај бранилац у поднетом захтеву истичући битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП заправо оспорава оцену доказа – листинг долазно одлазних – позива и чињенична утврђења суда, чиме указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Међутим, како се, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, овим наводима указује на недозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу, то се Врховни касациони суд у оцену истих, није упуштао.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Радмила Драгичевић Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић