Захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА–адвокат Драган Лазаревић због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 10) у вези члана 453.ЗКП, против пресуда Основног суда у Нишу К.бр.871/21 од 18.01.2022. године и Вишег суда у Нишу Кж1 бр.116/22 од 14.03.2022. године, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине и првостепену и другостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење с тим да се суђење одржи пред потпуно новим већем или да преиначи обе пресуде. Иако је захтев формално поднет против обе наведене пресуде, из образложења произилази да се захтевом побија само пресуда Вишег суда у Нишу Кж1 бр.116/22 од 14.03.2022. године.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцена навода изнетих у захтеву, нашао:

Указујући на повреду закона, бранилац окривљеног наводи да је Виши суд у Нишу преиначио првостепену пресуду којом је окривљени осуђен на новчану казну у износу од 150.000,00 динара тако што је окривљеног осудио на казну затвора у трајању од три месеца, дакле строжију казну, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438.став 1.тачка 10) ЗКП. По наводима захтева за заштиту законитости, у конкретном случају другостепени суд је могао испитати првостепену пресуду само у оквиру основа дела и правца побијања.

По оцени Врховног касационог суда захтев за заштиту законитости је неоснован.

Одредбом члана 453.ЗКП је прописано да ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

У конкретном случају, из списа предмета произилази да је жалбу на првостепену пресуду Основног суда у Нишу К.бр.871/21 од 18.01.2022. године поднео заменик ОЈТ у Нишу, због одлуке о кривичној санкцији, са жалбеним предлогом да се побијана првостепена пресуда преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији те да се окривљеном уместо новчане казне изрекне казна затвора.

Како је дакле жалба против првостепене пресуде изјављена на штету окривљеног а жалбе у корист окривљеног није било, то нису испуњени услови за примену одредбе члана 453.ЗКП, због чега побијаном пресудом Вишег суда у Нишу није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438.став 1.тачка 10) ЗКП како се то неосновано истиче у поднетом захтеву.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА– адвоката Драгана Лазаревића, одбијен је као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                               Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                         Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић