.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 542/2015
30.06.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Maje Ковачевић-Томић, Соње Павловић, Горана Чавлине и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене С.П., због кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића из члана 228. став 3. у вези става 2. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљене С.П., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Краљеву К 675/10 од 04.03.2014. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1511/14 од 20.10.2014. године, у седници већа одржаној дана 30.06.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљене С.П., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Краљеву К 675/10 од 04.03.2014. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1511/14 од 20.10.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву К 675/10 од 04.03.2014. године, окривљена С.П. оглашена је кривом због кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића из члана 228. став 3. у вези става 2. у вези става 1. КЗ за које је осуђена на казну затвора у трајању од једне године. Том пресудом окривљена је обавезана да оштећеном Предузећу ''Е. ф.'' д.о.о. на име имовинскоправног захтева плати износ од 224.917,00 динара, у року од шест месеци, а да у корист буџетских средстава суда на име трошкова кривичног поступка и то на име стварних трошкова плати износ од 32.760,00 динара а на име паушала износ од 4.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1511/14 од 20.10.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене С.П., адвоката В.Б. и пресуда Основног суда у Краљеву К 675/10 од 04.03.2014. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је окривљена С.П. без навођења основа побијања и без стављања конкретног предлога Врховном касационом суду у погледу одлуке о захтеву.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости окривљене С.П., па је нашао:
Захтев за заштиту законитости окривљене С.П. је недозвољен.
Наиме, како је одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је одредбом члана 483. став 3. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца, то је Врховни касациони суд нашао да окривљена није овлашћена да сама поднесе захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке, већ да је овлашћена да то учини искључиво преко свог браниоца, због чега је захтев за заштиту законитости окривљене С.П. као недозвољен одбацио.
Руковођен изнетим разлозима, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа, судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Зоран Таталовић,с.р.
