Пресудом Вишег суда у Пожаревцу 1 Кж1 66/21 (2018) од 28.10.2021. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Немање Лукића и пресуда Основног суда у Петровцу на Млави 85 К. бр. 3/20 од 03.03.2021. године је потврђена, док је другим ставом изреке пресуде окривљени АА обавезан да на име трошкова вештачења у корист буџетских средстава Вишег суда у Пожаревцу уплати новчани износ од 20.440,00 динара, као и да оштећеном ББ надокнади трошкове заступања од стране пуномоћника у износу од 16.500,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Немања Лукић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, другостепену пресуду укине и списе предмета врати на одлучивање Вишем суду у Пожаревцу или да поднети захтев за заштиту законитости усвоји и побијане пресуде преиначи тако да окривљеног АА ослободи од оптужбе за дело које му је стављено на терет.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у односу на битну повреду одредаба кривичног постпука из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је неоснован, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног је у поднетом захтеву за заштиту законитости указао да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се пресуде заснивају на доказима на којима се не могу заснивати. Као незаконите доказе бранилац је означио најпре налаз и мишљење вештака Љубише Миловановића, који је вештачио презентовану хармонику, међутим како исти није на списку сталних судских вештака, а није положио заклетву у смислу члана 119. став 1. ЗКП, већ је заклетву положио тек на претресу дана 09.10.2020. године, то се по наводима браниоца, као доказ могао користити једино налаз и мишљење вештака које датира након тог претреса, а са друге стране као незаконит доказ бранилац означава увид у парничне списе П. бр. 785/18 с обзиром да суд доказе који су у парничном поступку изведени користи као да их је сам у току главног претреса извео.

Овакве наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су овакви наводи неосновани о чему је у образложењу пресуде на страни три, пасус два дао јасне и довољне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује. Тим пре, да би постојала битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП неопходно је да се пресуда заснива на том доказу за који се сматра да је незаконит, а како из списа предмета произилази да приликом извођења доказа суд списе парничног предмета у који је извршио увид није ни изводио као доказ, то самим увидом у списе предмета није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, како се то неосновано указује у поднетом захтеву.

Поред тога, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац је указао да предметна хармоника није привремено одузета од држаоца, како би се сачувала аутентичност хармонике и како би иста могла била вештачена, нити је током поступка као доказ изведено препознавање предмета где би се окривљени, оштећени и евентуални сведоци изјаснили да ли је предочена хармоника она која је и била предмет купопродаје, нити је утврђено да ли су икакви делови или сама хармоника промењени у периоду од пет година колико је протекло до момента када је вршено вештачење.

Оваквим наводима бранилац оспорава чињенични закључак суда у погледу околности да ли је хармоника која је вештачена она која је била предмет купопродајног уговора између окривљеног и оштећеног, на који начин правноснажне пресуде побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 440. ЗКП).

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима које има у поступку, у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић