Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Мирољуба Томића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Илира Соколија, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350. став 3. у вези става 2. и члана 30. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног Илира Соколија - адвоката Јасмине Видановић, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К.бр.30/24 од 31.10.2024. године и Апелационог суда у Нишу 18Кж1 726/2024 од 17.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 07.05.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног Илира Соколија - адвоката Јасмине Видановић, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К.бр.30/24 од 31.10.2024. године и Апелационог суда у Нишу 18Кж1 726/2024 од 17.01.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Пироту К.бр.30/24 од 31.10.2024. године окривљени Илир Соколи је оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350. став 3. у вези става 2. и члана 30. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време које је провео у притвору почев од 13.10.2023. године па надаље. Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета, а како је то ближе означено у изреци пресуде. Окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати Вишем јавном тужилаштву у Пироту износ од 111.375,00 динара, а суду износ од 918.430,00 динара, као и да на име паушала плати суду износ од 8.000,00 динара, а све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 18Кж1 726/2024 од 17.01.2025. године у ставу првом изреке одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Илира Соколија и његовог браниоца, па је потврђена пресуда Вишег суда у Пироту К.бр.30/24 од 31.10.2024. године. У ставу другом изреке пресуде обавезан је окривљени Илир Соколи да Апелационом суду у Нишу на име трошкова кривичног поступка и то одбране од стране браниоца по службеној дужности пред судом правног лека плати укупан износ од 46.740,00 динара, а у року од 15 дана под претњом принудног извршења.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац по службеној дужности окривљеног Илира Соколија - адвокат Јасмина Видановић, због повреде кривичног закона из члана 439. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, те да укине пресуде Вишег суда у Пироту К.бр.30/24 од 31.10.2024. године и Апелационог суда у Нишу 18Кж1 726/2024 од 17.01.2025. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи наведене пресуде.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног Илира Соколија - адвоката Јасмине Видановић, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац (сада Врховни јавни тужилац), окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбама члана 74. ЗКП одређено је и таксативно набројано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца и до када. Одредбом члана 76. став 1. ЗКП, пак, одређено је да у тим процесним случајевима, ако окривљени не изабере браниоца или без њега остане, браниоца му по службеној дужности за даљи ток поступка, решењем поставља јавни тужилац или председник суда. Наведеним одредбама, по ставу Врховног суда, јасно је опредељено не само до када окривљени мора имати браниоца уопште, већ и до када мора имати браниоца који му је постављен по службеној дужности.

У конкретном случају, подносилац захтева адвокат Јасмина Видановић је решењем јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Пироту А.бр.412/23 од 13.10.2023. године, на основу члана 74. тачка 2) ЗКП, постављена за браниоца по службеној дужности окривљеном Илиру Соколију, јер се против окривљеног води поступак због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 3. у вези става 2. КЗ за које је прописана казна затвора у трајању од 2 до 12 година. Одбрана по службеној дужности, у смислу одредбе члана 74. тачка 2) ЗКП, обавезна је за цео ток кривичног поступка и то од првог саслушања па до правноснажног окончања кривичног поступка, чиме је та одбрана у процесном смислу исцрпљена.

Како је у конкретном случају кривични поступак према окривљеном Илиру Соколију у предмету Вишег суда у Пироту К.бр.30/24 правноснажно окончан доношењем пресуде Апелационог суда у Нишу 18Кж1 726/2024 од 17.01.2025. године, те како је након правноснажног окончања тог кривичног поступка захтев за заштиту законитости поднела адвокат Јасмина Видановић, која је окривљеном у том поступку била постављена за браниоца по службеној дужности, то овај бранилац (из члана 76. ЗКП), имајући у виду напред цитиране законске одредбе, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости након правноснажно окончаног поступка, па је предметни захтев стога недозвољен.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија,

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић