Пресудом Апелационог суда у Нишу 16Кж1 1125/17 од 20.02.2018. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА и делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног Младена Новаковића и жалбе окривљеног Саше Стојановића, преиначена је пресуда Вишег суда у Нишу К 70/14 од 04.04.2017. године, у тачки пет изреке, тако што је према окривљеном АА, одбијена оптужба да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, као и у тачки седам изреке, тако што су окривљени Миодраг Михајловић, Саша Стојановић и Младен Новаковић оглашени кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ за које су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 (три) године, у које казне им је има урачунато време проведено у притвору и то окривљеном Саши Стојановићу од 08.10.2010. године до 13.05.2011. године, а окривљеном Миодрагу Михајловићу од 09.10.2010. годиине до 13.05.2011. године, док су у осталом делу жалба браниоца окривљеног Младена Новаковића, жалба окривљеног Саше Стојановића, жалба Вишег јавног тужиоца у Нишу и жалбе бранилаца окривљених ББ, ВВ, Бесима Јусуфија и ГГ одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости су поднели:

-бранилац окривљеног Бесима Јусуфија, адвокат Предраг Томовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење или укине другостепену пресуду и списе предмета врати том суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног Младена Новаковића, адвокат Данило Николић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине пресуду Апелационог суда у Нишу и списе предмета врати том суду на поновно одлучивање или преиначи у целости пресуду Апелационог суда у Нишу и окривљеног Младена Новаковића ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерке захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљенених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих су поднети захтеви за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бесима Јусуфија, адвоката Предрага Томовића је недозвољен.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Младена Новаковића, адвоката Данила Николића, је неблаговремен.

Бранилац окривљеног Бесима Јусуфија, адвокат Предраг Томовић, у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и постука који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Бесима Јусуфија, одбацио као недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП.

Како из списа предмета и то из повратнице, произилази да је окривљени Младен Новаковић, пресуду Апелационог суда у Нишу 16Кж1 1125/17 од 20.02.2018. године, лично примио 22.03.2018. године, а да је његов бранилац, адвокат Данило Николић, захтев за заштиту законитости против наведених пресуда поднео 30.04.2018. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Младена Новаковића, одбацио као неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио у делу у коме је захтев браниоца окривљеног Бесима Јусуфија, адвоката Предрага Томовића, одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП у делу у коме је захтев браниоца окривљеног Младена Новаковића, адвоката Данила Николића, одбацио као неблаговремен.

Записничар-саветник                                                                                                Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић