Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Светиславу Живковићу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца је основан у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Основано се у захтеву Врховног јавног тужиоца указује да је побијаном пресудом, у корист окривљеног АА учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) Законика о кривичном поступку, јер је окривљени том пресудом ослобођен од оптужбе због извршења радњи за које није био оглашен кривим првостепеном пресудом, нити су му биле стављене на терет оптужним актом.

Чланом 420. ЗКП, прописано је да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Из оптужног предлога Основног јавног тужиоца у Шапцу КТО 480/15 од 21.09.2015. године, који је прецизиран дана 29.11.2021. године, произилази да „у јуну 2009. године, уопште није вршена експлоративна (фракционирана) киретажа“, што је садржано и у изреци пресуде Основног суда у Шапцу К број 500/19 од 17.12.2021. године којом је окривљени АА оглашен кривим, због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи из члана 259. став 4. у вези члана 251. став 3. у вези става 1. КЗ.

Из изреке пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 199/22 од 07.06.2022. године, произилази да је окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259. став 4. у вези члана 251. став 3. у вези става 1. КЗ, између осталог, и за радњу извршења тог кривичног дела „што у јуну 2009. године није извршио експлоративну (фракционирану) киретажу“.

По налажењу Врховног суда, описаном изменом радње извршења кривичног дела које је оптужбом било стављено на терет окривљеном АА и за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, другостепени суд је прекорачио оптужбу, па је окривљеног ослободио од оптужбе за радње за које није ни био оптужен. Навод да у јуну 2009. године оштећеној, сада пок. ГГ уопште није вршена експлоративна (фракционирана) киретажа, који је садржан у оптужном акту и у изреци првостепене пресуде представља уопштену констатацију, која не указује на то да је окривљени АА пропустио да изврши наведену радњу, док опис радње извршења кривичног дела за које је окривљени АА ослобођен од оптужбе другостепеном пресудом, да „у јуну 2009. године није извршио експлоративну (фракционирану) киретажу“ представља пропуст окривљеног лично и самим тим представља већу криминалну активност окривљеног из чега произилази да је окривљени АА ослобођен за теже радње извршења кривичног дела, од оних које су му биле стављене на терет. На наведени начин, по налажењу Врховног суда, другостепени суд је у корист окривљеног АА учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, а како се то основано захтевом за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца указује.

Из наведених разлога, Врховни суд је делимично усвојио као основан захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца, па је констатовао да је побијаном пресудом, у корист окривљеног АА, учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

У захтеву за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца се даље наводи, да у образложењу пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 199/22 од 07.06.2022. године, у односу на радње окривљеног, које није извршио у јуну 2009. године, за које је ослобођен од оптужбе, о чињеницама које су предмет доказивања, постоји знатна противреченост између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника – конкретно у односу на обједињено мишљење СМО од 25.03.2021. године.

По налажењу Врховног суда, неосновано се другостепена пресуда којом је окривљени АА ослобођен од оптужбе, побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер је у образложењу те пресуде правилно интерпретирана садржина обједињеног мишљења СМО, у делу који се односи на окривљеног ДД, али и на окривљеног АА (страна 7 став 1 другостепене пресуде), где је посебно наведено да „из налаза и мишљења наведене установе проистиче да је учињен пропуст што у јуну 2009. године није вршена експлоративна (фракционарана) киретажа“, али, на страни 9 став 4 и страни 10 став 1 и 2, другостепени суд се бави оценом изведених доказа, па и оценом обједињеног мишљења СМО и изводи своје закључке у погледу кривице окривљеног АА, због чега се у конкретном случају не ради о противречности између разлога пресуде и садржине исправе, већ се ради о закључивању другостепеног суда приликом оцене наведене исправе као доказа.

Из наведеног разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца у делу у коме је поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, оценио као неоснован.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП, у делу у коме је захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца усвојен и, на основу члана 491. став 1. ЗКП, у делу у коме је тај захтев одбијен.

Записничар-саветник,                                                                                                                за Председника већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                          Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка             

Управитељ писарнице

Марина Антонић