Кзз 598/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 598/2014
18.06.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Глигоријевића, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Зорана Таталовића и Маје Ковачевић - Томић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљене М.П., због кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића из члана 228. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене адвоката В.И., поднетом против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду 6 К 5955/13 од 15.11.2013. године и Апелационог суда у Београду Кж.1 216/14 од 20.03.2014. године, у седници већа одржаној дана 18. јуна 2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљене М.П., адвоката В.И., поднет против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду 6 К.бр. 5955/13 од 15.11.2013. године и Апелационог суда у Београду Кж.1 216/14 од 20.03.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 6 К.бр. 5955/13 од 15.11.2013. године, М.П. из Б., оглашена је кривом због извршења кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића из члана 228. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и осуђена је на казну тзв. "кућног" затвора у трајању од три месеца, ослобођена је плаћања трошкова кривичног поступка и обавезана да на име имовинскоправног захтева оштећеној D. c. I. B. плати износ од 305.092,72 динара у року од шест месеци под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Београду, посл. бр. Кж.1 216/14 од 20.03.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене М.П., адвоката В.И., и наведена пресуда Првог основног суда у Београду је потврђена.

Бранилац окривљене М.П., адвокат В.И., је дана 02.06.2014. године поднео захтев за заштиту законитости против ових правноснажних пресуда због повреде закона - члана 485. став 1. тач. 1. ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд правноснажне пресуде или укине и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду или преиначи а окривљену ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП-а може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП-а, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Иако бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а, при чему не опредељује конкретно ни једну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП-а, из образложења захтева и навода да су битне чињенице утврђене на основу самооптужујућих навода осуђене који нису проверавани другим доказима, да је неправилан закључак судова о постојању директног умишљаја код окривљене, да чињеница да је фирма осуђене отишла у стечај није ни утврђена на несумњив начин нити у списима предмета има доказа да ли је и када отворен стечај над неком фирмом власништво осуђене, те да је тако изостала провера навода одбране указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама, а што није предвиђено као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљене односно њеног браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП-а, па је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљене оценио недозвољеним.

С`тога је Врховни касациони суд са изнетих разлога а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП-а , одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                            Председник већа – судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                       Предраг Глигоријевић, с.р.