Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП-а може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП-а, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Иако бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а, при чему не опредељује конкретно ни једну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП-а, из образложења захтева и навода да су битне чињенице утврђене на основу самооптужујућих навода осуђене који нису проверавани другим доказима, да је неправилан закључак судова о постојању директног умишљаја код окривљене, да чињеница да је фирма осуђене отишла у стечај није ни утврђена на несумњив начин нити у списима предмета има доказа да ли је и када отворен стечај над неком фирмом власништво осуђене, те да је тако изостала провера навода одбране указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама, а што није предвиђено као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљене односно њеног браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП-а, па је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљене оценио недозвољеним.

С`тога је Врховни касациони суд са изнетих разлога а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП-а , одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                            Председник већа – судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                       Предраг Глигоријевић, с.р.