Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама због којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, у захтеву за заштиту законитости истиче да се, полазећи од чињенице да је окривљени правноснажном пресудом Основног суда у Крагујевцу К 1034/19 од 12.12.2019. године, оглашен кривим због кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и да је у време пресуђења у том предмету дана 21.10.2019. године извршио предметно кривично дело недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, може закључити да је окривљени учинио више истих кривичних дела у временској повезаности, те да иста представљају једну целину због истоврности предмета дела (набавка и продаја дувана и цигарета), на пијаци у Крагујевцу (јединство места), а ради стицања добити за издржавање вишечлане породице (јединствен умишљај), тако да се у конкретном случају ради о продуженом кривичном делу у смислу члана 61. КЗ, што би довело до блажег кажњавања окривљеног по наведеним пресудама. Стога је суд, према наводима захтева, тиме што је окривљеног огласио кривим за предметно кривично дело које улази у биће продуженог кривичног дела, за које је већ правноснажно осуђен, погрешно применио закон, односно на штету окривљеног учинио повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Врховни касациони суд налази да је окривљени АА, правноснажном пресудом Основног суда у Крагујевцу К 1034/19 од 12.12.2019. године, оглашен кривим да је извршио кривично дело недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, јер је дана 16.07.2019. године у Крагујевцу на простору испред „зелене пијаце“ неовлашћено ставио у промет и продавао производе који нису посебно обележени прописаним контролним акцизним маркицама, а који се у складу са законом сматрају акцизним производима, на тај начин што је ставио у промет и нелегалну продају резани дуван, у укупној количини од 1400 грама и 142 паклице цигарета разних врста, чиме је поступио супротно одредбама члана 10. Закона о акцизама и члана 11. Закона о трговини, при чему је био урачунљив, свестан свога дела и хтео његово извршење и свестан да је његово дело забрањено.

Одредбом члана 61. став 6. Кривичног законика, прописано је да кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улази у састав посебног продуженог кривичног дела.

Дакле, иако је чињеница да је окривљени у оба поступка оглашен кривим за кривично дело недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, јер је неовлашћено продавао производе који нису посебно обележени прописаним контролним акцизним маркицама, а који се у складу са законом сматрају акцизним производима – резани дуван и цигарете, на истом месту и у блиском временском периоду, Врховни касациони суд налази да се у конкретном случају не може радити о једном продуженом кривичном делу из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, јер дело за које је окривљени сада осуђен није обухваћено ранијим продуженим кривичним делом, имајући у виду да је чланом 61. став 6. КЗ прописано да кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди представља посебно кривично дело.

Из изнетих разлога, по оцени овога суда, бранилац окривљеног неосновано у захтеву указује да су побијане пресуде донете уз повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                              Председник већа - судија

Весна Веселновић                                                                                                       Бата Цветковић

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић